Божидар Шекуларац (8. март 1944, Курикуће, Беране) је црногорски историчар. Шекуларац је један од водећих црногорских стручњака за дипломатику, посебно за исправе настале у средњовековној Зети.
Завршио је гимназију у Иванграду (данас Беране) 1963. године а Вишу педагошку школу 1966. године у Призрену. Студирао је руски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду где је дипломирао 1972. године. Магистрирао је са тезом Комплекс повеља манастиру светог Николе на отоку Врањини у Скадарском језеру 1980. године на Филозофском факултету Универзитета у Задру. Докторирао је на истом факултету са дисертацијом Валоризација и употреба дукљанско-зетских повеља. Шекуларац је похађао специјалистичке студије у Москви и Тбилисију. Почев од 1982. радио је у Историјском институту Црне Горе. Током 2008. године био је вршилац дужности директора ове установе.
Најважније Шекуларчеве истраживачке теме односе се на издавање дипломатичке грађе настале на подручју данашње Црне Горе. Такође је написао неколико прилога из методике наставе страних језика. Поред повеља приредио је и корпус записа и натписа насталих на територији Црне Горе од 8. до почетка 16. века.
Важнији радови
- Врањинске повеље XIII—XV вијек (1984)
- Дукљанско—зетке повеље (1987)
- Добриловина и добриловински катастик (1987)
- Трагови прошлости Црне Горе. Средњовјековни натписи и записи у Црној Гори, крај VIII—почетак XVI вијека (1994)
Литература
- Шекуларац, Божидар (Раде Михаљчић, стр. 722), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.