Божидар Прокић

Божидар Прокић (11. октобар 1859, Забојница код Крагујевца — 6. мај 1922, Београд) је био српски историчар-византолог, један од раних истраживача византијске историје у српској историографији. Прокићеви радови сматрају се за значајан допринос изучавању дела Јована Скилице и историје настанка и развоја Самуилове државе.

Биографија

Прокић се школовао у Крагујевцу и Београду. У Београду је завршио Велику школу након које је отишао на студије у Париз. Попут других ондашњих српских византолога специјализовао се у минхенској византолошкој школи Карла Крумбахера. Ту је 1906. године одбранио докторску дисертацију Die Zusätze in der Handschrift des Johannes Scylitzes Cdex Vindobonensis hist. graec. LXXIV. Према речима Љубомира Максимовића ова дисертација је постала изузетно значајан допринос византолошким студијама пошто је у њој Прокић проучио многе вести које је донео византијски историчар Јован Скилица. На Великој школи у Београду дуго је предавао на Катедри за средњовековну историју (од 1892. до 1905. године). У то време су начињени и први планови да из ове катедре проистакне и Катедра за византологију на Великој школи у Београду. До реализације ове замисли дошло је 1906. године, годину дана након свечаног отварања Београдског универзитета (1905). Прокић није био задовољан звањем које је добио на Универзитету па је убрзо поднео оставку. Од 1911. године радио је као директор Државног архива.

Историографски рад

Главна тема прокићевих византолошких истраживања било је питања настанка и развоја Самуилове државе. Он је први истакао самосвојне специфичности овог историјског феномена. О овом питању објавио је више расправа, које задржавају своју историографску актуелност, иако су након прокића у савременој историографији објављени многи радови о Самуилу и Самуиловој држави. Своје студиеј Прокић је махом објављивао у Гласу Српске краљевске академије: Постанак једне словенске царевине у Маћедонији у X веку (76, 1908), Јован Скилица као најстарији извор за историју Маћедонских Словена (84, 1910), Први охридски архиепископ Јован (88, 1911), Постанак Охридског патријархата (90, 1912). Бавећи се проблемима из историје Самуилове државе Прокић је настојао да објасни и утврди етничке разлике између становништва Самуилове државе и Првог бугарског царства (Петровог царства). Он је наиме покушавао да докаже да је због другачијег центра Самуилове државе у односу на центар Петровог царства и због различитог етничког састава њеног становништва реч о новој словенској државној организацији са центром у Македонији. Прокић је даље износио тврдњу да се бугарско државно име проширило на запад и т на рачун имена Словеније или словиније и на рачун етнографско-политичког имена Србије. Овакве теорије су у историографији највећим делом одбачене због несумњивих изворних доказа о бугарском карактеру Самуилове државе, односно о идејној и генеалошкој повезаности Првог бугарског царства и Самуилове државе.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported