Богумил Храбак

Богумил Храбак (11. јануар 1927, Зрењанин — 12. децембар 2010, Београд) је био српски историчар. Храбак је био историчар изузетно широких истраживачких интересовања, а са четрдесетак објављених књига и више стотина студија, расправа, чланака и других написа убраја се међу најплодније српске историчаре.

Основну школу и гимназију завршио је у Зрењанину и Сенти. Студирао је на филозофској, а затим на историјској групи Филозофског факултета у Београду између 1946. и 1951. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957. године са докторском тезом Дубровачки извоз житарица из Отоманског царства до почетка 17. века. Био је учесник Народноослободилачке борбе од октобра 1944, а демобилисан је децембра 1945. године. Од марта до дипломирања био је књижничар у библиотеци Семинара за националну историју. Био је асистент на Филозофском факултету у Београду од фебруара 1951. до децембра 1957. године, код проф. др Васе Чубриловића. Радио је затим у Војноисторијском и Институту друштвених наука до септембра 1965. године. Предавао је на више високошколских установа, између осталог и на Филозофском факултету у Приштини (до новембра 1979. године). Био је хонорарни директор Института за историју радничког покрета 1976/77. године. Редовни професор у Новом Саду био је од новембра 1979. до фебруара 1993. године када је пензионисан. Био је редовни члан Академије наука и уметности Косова од маја 1978. до укидања Академије 1990. године. Био је утемељивач Одељења за историју на Филозофском факултету у Приштини на чијем је челу био током осам година. Храбак се и након пензионисања интензивно бавио научним радом. Умро је у Београду 12. децембра 2010. године, а сахрањен је у Новом Бечеју.

У својим радовима Богумил Храбак се бавио темама које су хронолошки и тематски биле веома разноврсне. Писао је о привредној историји позног средњег века, турско-млетачким односима, Српској револуцији, а посебно Првом српском устанку а бавио се и политичком и привредном историјом Краљевине Југославије, спољном политиком социјалистичке Југославије, историјом српско-албанских односа, историјом Дубровачке републике и другим темама. Богумил Храбак је такође при Војвођанској академији наука и уметности оформио фонд који финансира издавања необјављених докторских дисертација које се односе на историју Војводине, историју других делова Србије и историју Босне и Херцеговине.

Свој први научни рад Тршћански Срби и Први српски устанак објавио је у коауторству са Јадраном Ферлугом 1949. године. Исте године објавио је и свој први самостални научни рад Дубровачка трговачка насеобина у Крушевцу под Турцима до средине XVI столећа. Оба чланка објављена су у Научним прилозима студената Филозофског факултета у Београду. Последњи рад објављен му је постхумно у Споменици академика Симе Ћирковића. Написао је укупно 669 радова.

Након Богумилове смрти а поводом његовог историографског дела Филозофски факултет у Косовској Митровици одржао је међународни научни скуп Живот и дело академика Богумила Храбака, од 6. до 8. октобра 2011. године, на коме су учествовали научни радници из 8 држава (Србија, Бугарска, Пољска, Македонија, Хрватска, Румунија, Црна Гора и Босна и Херцеговина) а неки од њих су Десанка Ковачевић-Којић, Момчило Исић, Радивој Радић, Ђуро Т. Тошић и други.

Важнији радови

• Извоз житарица из Османлијског царства у 14, 15. и 16. столећу, 1971.
• Записници са седница Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу 1919—1920., 1960 (заједно са Богданом Кризманом).
• Штрајк аеронаутичких радника у Београду и Земуну 1940. године, 1960. (заједно са Д. Лазаревићем).
• Србија 1918: Политика и напори Србије у ратној 1918. години (1968, са Д. Јанковићем).
• Записници Министарског савета Србије 1915—1918. (1976, са Д. Јанковићем)
• Арбанашки устанци 1912., 1975.
• Југословени заробљеници у Италији и њихово добровољачко питање 1915—1918., 1980.
• Дубровчани у рударству и увозно-извозној трговини Косова 1455—1700, Врањски гласник 17 (1984).
• Арбанашки упади и побуне на Косову и Метохији од краја 1912. до краја 1915. године, 1988.
• Идеје о федеративној Југославији у Првом светском рату, Врањски гласник 21 (1988).
• Југословени у Швајцарској 1915—1918, Историјски записи 3—4 (1988).
• Влашка и ускочка кретања у северној Далмацији у 16. столећу, 1988.
• Дубровачке насеобине у Прокупљу, Врањски гласник 23 (1990).
• Привреда, друштвени односи и политички живот Чачка 1918—1941, Зборник Народног музеја у Чачку 24 (1994).
• Дезертерство и зелени кадар у југословенским земљама у Првом светском рату, 1979.
• Из старије прошлости Босне и Херцеговине, I-VII, 2003-2010.
• Џемијет: организација муслимана Македоније, Косова, Метохије и Санџака: 1919-1928, 2003.
• Јевреји у Београду: до стицања равноправности (1878), 2009.
• Арбанашке студије, I-V, 2005-2007.

Литература

• Храбак, Богумил (Р, стр. 706—707), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
• Живот и дело академика Богумила Храбака. Међународни тематски зборник, Косовска Митровица, 2011.