Богдан Кризман

Богдан Кризман је био хрватски историчар, писац у области правних наука и друштвено-политички ангажован интелектуалац пројугословенске оријентације. Рођен је у Вараждину 13. јула 1913. године, а умро је у Загребу 1994. године.

Биографија

Потицао је из угледне грађанске породице. Школовао се у родном Вараждину, а права је студирао у Загребу где је дипломирао 1937. године. У Француској је похађао Слободну школу политичких наука где је дипломирао 1939. године. Доктор правних наука постао је 1952. године са дисертацијом Дипломатија Дубровачке републике у XVIII стољећу. Прилог проучавању модерне европске дипломатије. На Академији за међународно право у Хагу усавршавао се у областима међународног права и дипломатске историје 1954. године. Након завршених студија Кризман је ступио у редове југословенске дипломатије. Током Другог светског рата хапсиле су га власти НДХ па је једно време провео у заточеништву у логору Лепоглава да би након тога био одведен у Грац где је конфирниран до краја рата. После завршетка Другог светског рата краће време радио је у државној служби, а затим се посветио професорској каријери на Правном факултету Универзитета у Загребу где је предавао Општу историју државе и права.

Историографски рад

Почетком 50-их година 20. века Кризман је почео да објављује своје обимније научне прилоге. Његова научна интересовања била су широка, а обухватала су дипломатску историју Дубровачке републике, историју распада Аустро-Угарске и настанка југословенске државе, спољну политику Краљевине Југославије, историју усташког покрета и посебно његовог предводника Анту Павелића. Такође се бавио приређивањем грађе. Објавио је више томова грађе о стварању југословенске државе (Грађа о стварању југословенске државе, два тома, приредио заједно са Драгославом Јанковићем, 1964) , делатности југословенске делегације на Мировној конференцији у Паризу 1919. године (Записници са седница Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу 1919—1920, заједно са Богумилом Храбаком), преписку Стјепана Радића, списе Ситона-Вотсона који су се односили на настанак Југославије, раду југословенских влада у избеглиштву (Југословенске владе у избеглиштву, први том приредио Кризман, други том од 1943. до 1945. приредио је Бранко Петрановић). Учествовао је на већем броју научних скупова, а објавио је око 150 радова укључујући и двадесетак књига које је написао или приредио. Поред конциног синтетичког прегледа историје спољне политике Краљевине Југославије написао је већи број радова из дипломатске историје Краљевине Југославије а посебну пажњу посвећивао је југословенско-италијанским односима. Његови обимни радови о усташком покрету и Анти Павелићу изузетно су документовани и представљају поуздану основу за даља историографска истраживања ове проблематике. Написао је приредио неколико популарно и стручно писаних књига са историјском и дипломатском проблематиком (Што је дипломација?, Заграб 1952; Други свјетски рат у мемоарима Винстона Черчила, Загреб 1952; Свједочанства о Другом светском рату; одломци из мемоара и кроника: Schmidt, Gafenco, Avfuso, Goebbels, Hassel, Stettinius, Bernadotte, 1952; Постанак модерне дипломације, 1957). Свој обиман рад о усташком покрету замислио је у неколико целина које је у свом истраживачком раду и остварио: прва књига Анте Павелић и усташе бавила се оним што је у историографији познато под називом прва усташка емиграција и њеним деловањем од одласка у емиграцију до формирања Независне државе Хрватске, друга и трећа књига Павелић између Хитлера и Мусолинија и Усташе и Трећи рајх (два тома) баве се историјом НДХ а посебно њеним односима са силама Осовине, док се књига Павелић у бјекству бави усташком емиграцијом после Другог светског рата и нарочито емигрантским годинама Анта Павелића.

Важнији радови

  • О дубровачкој дипломатији, 1951.
  • Хитлеров План 25 против Југославије, 1952.
  • Дипломати и конзули у старом Дубровнику, 1957.
  • Вањска политика југословенске државе 1918—1941. Дипломатско-хисторијски преглед, 1977.
  • Распад Аустро-Угарске и стварање југославенске државе, 1977.
  • Анте Павелић и усташе, 1978.
  • Павелић између Хитлера и Мусолинија, 1980.
  • Југословенске владе у избјеглиштву 1941—1943, 1981. (збирка докумената)
  • Усташе и Трећи рајх, два тома, 1983.
  • Павелић у бјекству, 1986.
  • Хрватска у Првом свјетском рату. Хрватско-српски политички односи, 1989.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported