Битка код Стефанијане
Битка код Стефанијане
Део Српско-турских сукоба
Стефанијана, место код Солуна, обележена је црвеном тачком
Стефанијана, место код Солуна, обележена је црвеном тачком
Основни подаци
Датум: друга половина маја 1344.
Место: Стефанијана, Тракија
Исход
Турска победа
Сукобљене стране
Српска краљевина Турци Селџуци
Заповедници
Прељуб непознат
Јачина
непознато 3.100
Губици
већи део војске вероватно незнатни

Битка код Стефанијане је била први сукоб између српске и турске војске на Балкану који се одиграо у другој половини маја 1344. године и која се завршила турском победом.

Позадина

Идеја о хришћанском походу на Селџуке јавила се већ 1334. године, али је остварена тек за понтификата папе Климента VI. Хришћанска флота коју су чинили млетачки бродови, бродови кипарског краља Хуга IV од Лузињане, витезова са Родоса и папе кренула је на Смирну у пролеће 1344. због чега је Умур, селџучки емир, морао да се повуче из Тракије, где је ратовао као савезник претендента на византијски трон Јована Кантакузина, и да брани свој град. Ипак, његово повлачење није значило повлачење свих селџучких војника са Балкана. У мају 1344. хришћански савезници су код полуострва Лонгос напали турске бродове и запалили их. Један део турске војске који се спасао се бекством на обалу, планирао је да се копненим путем пробије до Херсона и да се одатле пребаци у Малу Азију.

Битка

Сазнавши за ова дешавања српски краљ, Стефан Душан, одлучио је да у сусрет Турцима пошаље своје одабране ратнике које је предводио велможа Прељуб, један од најбољих српских војсковођа. По речима Јована Кантакузина, Душан је својим војницима наредио да се сукобе са варварима где год их буду срели. Српски коњаници и Селџуци, којих је по Јовану Кантакузину било 3.100, сусрели су се код места Стефанијане у Тракији, на путу између Сера и Солуна. Турци су се повукли у оближња брда, а Срби су сјахали са коња и кренули у потеру пешице. Турци су се затим вратили и заробили коње српских ратника. Уследио је напад на српске војнике који су већином погинули.

Овај сукоб је значајан јер је то био први сукоб Срба и Турака на Балканском полуострву али није имао већег утицаја на даљу Душанову политику.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported