Бернар од Септиманије (795—844), франачки гроф Септиманије, био је у два наврата и гроф Барселоне — први пут од 826. до 832. и други пут од 835. до своје смрти, 844. када је био погубљен. Био је син тулуског грофа, светог Гијома. На место барселонског грофа га је 826. године поставио франачки краљ, Луј Побожни, на место Рампа који је умро 825. године.
Побуна Бериних присталица
У Берселонској грофовији постојао је велики отпор ка Бернаровом именовању, што је довело да великих немира. Године 826. избио је устанак[1] који су водили рођаци и пријатељи првог барселонског грофа Бере. Каталонски историчар, Феран Солдевила, помиње Бериног сина, Вилемунда или Гијемона, као и извесног Ајсоа[2] или Ајзоа[1]. Устаници су 827. безуспешно покушавали да заузму град Барселону[2], међутим, Бернар је успео да их одбије. Иако устаници на крају нису успели у својим намерама, овај устанак је имао тешке последице — с обзиром да га је највероватније потпомогла муслиманска Кордоба, већина територија (Аусона и друге приобалне области) која је била отета муслиманима између 802. и 814. опет је допала у муслиманске руке[1]. Солдевила помиње тешка пустошења у областима Бађес и Аусона[2] и наводи како је и након пропасти устанка незадовољство становништва расло због тога што су франачки функционери злоупотребљавали своје положаје на штету хиспанских имања[2].
Завера против Луја Побожног
Године 830. током експедиције на Бретању, три сина Луја Побожног (Пипин, Лотар и Лудвиг (Немачки)) су се побунила против оца вероватно зато што је Луј намеравао да створи краљевство за свог четвртог сина, Карла (Ћелавог) на рачун њихових краљевстава које им је већ за живота био доделио. Бернар је подржао побуњенике, тако да кад је Луј однео победу над својим синовима, Бернару су 832. године биле одузете све грофовије и додељене Беренгеру од Тулуза, а он је побегао у Каталонију и наставио да се бори све до 835. године када је Беренгер од Тулуза умро. Након Беренгерове смрти, Бернар је повратио краљевску милост и као награду добио Тулуз и друге септиманијске грофовије. До 838. године, каталонским земљама је завладао мир[1], Бернар и његов брат Жоселм су завладали свим приморским грофовијама од ушћа Рoне до реке Љобрегат[3].
Смрт
Међутим, кад је 840. године Луј Побожни умро, Верденским споразумом из 843. године Франачка држава је била подељена између Лујевих синова при чему су грофовије Хиспанске марке припале краљу Западне Франачке (будуће Француске) Карлу Ћелавом. Пошто је Бернар од Септиманије у братоубилачком рату између Лујевих синова био Карлов противник, био је смењен а потом и погубљен 844. године, грофовије Барселона, Ђирона и Нарбон биле су додељене Сунифреду I, грофу Урђела и Сердање, и брату Суњера I, грофа Ампуријаса и Русијона[3].
Породица
Бернар се 24. јуна 824. године оженио Дуодом Санчез, ученом женом и ауторком Liber manualis, делом које је написала као упутство за образовање намењено њеном сину Вилијаму који се у том тренутку налазио на двору Карла Ћелавог[4]. Имали су два сина, Вилема и Бернара[4].
| Претходник: | Грофови Барселоне | Наследник: |
| Рампо | (826—832) (835—844) | Сунифред I |