Бера (кат. Berà) је био визиготски племић, први гроф Барселоне кога је 801. године поставио Луј I Побожни и који је владао све до 820. године, када је пао у краљевску немилост и био смењен, наводно зато што се побунио против франачке власти[1].
Освајање Барселоне
Након првобитне инвазије на Иберијско полуострво, Арапи су освојене територије организовали у емират који је с почетка био у зависном положају у односу на Дамаск. Међутим, 758. године под Абд ел Рахманом Кордопски емират се осамосталио и постао независна држава. Провиницијама од којих је био састављен владали су валије, а правду су делили кадије. Периферне провинције, међу којима су биле и оне на територији данашње Каталоније, тежиле су отцепљењу од Кордопског емирата и осамостаљивању, те је у њима често долазило до побуна[1].
Године 797. Франци су освојили Ђирону, а још раније Урђељ, Арагон, Паљарс-Рибагорзу, Вик и Кардону[3]. Врхунац успеха је било освајање Барселоне и франачко стварање Хиспанске марке — пограничне територије подељене на грофовије подно Пиринеја на територији данашње Каталоније. Одмах по освајању града, Луј Побожни је именовао готског племића Беру за грофа те области.
Бера је, поред титуле грофа Барселоне, такође добио и титуле грофа Ђироне и Русијона. Такође је био прва особа која је добила бенефицијарну титулу војводе од Септиманије (820)[4].
Берин крај
Бера је владао скоро 20 година, када га је 820. године извесни Визигот Санила оптужио за издају. Био је организован двобој како би Бера одбранио своју част од оптужби, међутим, пошто је изгубио, био је протеран у Руан, где је остао до своје смрти, 844. године, а његове грофовије су биле додељене Франку Рампоу[5].
Неки историчари су у Бериној смени видели зачетке каталонског националног осећања, јер је у основи овог догађаја лежала нетрпељивост ка франачком ауторитету. Хиспановизиготско становништво је тежило потпуној независности од било ког ауторитета и било је спремно да се удружи чак и са самим муслиманима у борби против франчаке власти, као што су се некад удружили са Францима против муслимана[6].
Други опет, као каталонски историчар Абадал и де Вињалс (катал. Abadal i de Vinyals), сматрају да је Берино уклањање било дело грофа Госелма од Русијона, сина војводе Гијома од Тулуза и брата грофа Бернара од Септиманије[5]. Абадал и де Вињалс закључује да се заправо радило о ривалству између синова франачког војводе Гијома и визиготске породице грофа Бејона од Каркасона и његових рођака које ће потрајати дуги низ година и у коме ће визиготски грофови показати верни, а франачки нелојални Каролинзима[5].
| Претходник: | Грофови Барселоне | Наследник: |
| нема | (801—820) | Рампо |
Библиографија
Литература
- Soldevila, Ferrán. Síntesis de historia de Cataluña. Capítulo IX. Dominación musulmana y la reconquista franca. Ed. Destino, Barcelona, 1979. str. 56-63; ISBN:84-233-0713-1
- Chaytor, H. J. THE LIBRARY OF IBERIAN RESOURCES ONLINE: A History of Aragon and Catalonia. The Muslim Conquest. London, Methuen, 1933. (извор)
- Самарџић, Никола. Историја Шпаније. Плато, Београд, 2005. ISBN 86-447-0265-3
- www.artehistoria.com Historia de España. Personajes. Bera (извор)
- Archibald R. Lewis. THE LIBRARY OF IBERIAN RESOURCES ONLINE: The Development of Southern French and Catalan Society, 718-1050. Expansion into Gascony and Catalonia (извор)
- www.artehistoria.com Historia de España. Contextos. Independencia de los condados catalanes. (извор)