Баштићи су били у српском средњовековном праву наследници непокретних добара који су углавном означавани термином баштиници.
Да су термини баштиници и баштићи имали исто значење закључује се према наводима у једном купопродајном уговору који је склопљен у Призрену у време Српског царства између 1346. и 1371. године. Ту стоји да нови власник као сушти баштић може купљено имање да дарује (хазирати), да у мираз (прикисати), прода, да као задужбину или замени. Као категорија становништва, баштићи се јављају у Сланском приморју које је до тридесетих година 14. века било део Србије када је дошло под власт Босне, да би на крају било уступљено Дубровачкој републици 1399. године.
Дубровчани су на овом земљишту наишли на категорију становништва које су називали баштићи (bastici), али такoђе и властеличићи. Дубровачко Велико веће је крајем маја 1399. године одлучило да се приликом поделе земље десет делова стави на страну како би били дати баштићима који имају под собом подложне куће сељака, а који желе да остану дубровачки поданици. Они су требали да буду у служби само Дубровачке општине и нису могли да држе села која су била забрањена Дубровчанима. Оне који су могли да добију означени статус бирало је Веће умољених. Овај предлог је ипак одбијен и одлучено је да се прво испита који су од њих спремни да остану. У јулу је одлучено да се део за баштиће не издваја. О истом питању се расправљало поново крајем октобра исте године али је тада дошло до замене терминологије. Наиме, одлуком је наређено свим властеличићима (omnibus cintilottis) да се до 15. новембра иселе из земаља од Курила до Стона осим ако нису спремни да се задовоље статусом сељака подложних неком од дубровачких грађана који су имали власништво на тој територији и који би их примили за своје људе. Код Мавра Орбина поименце се спомињу неки властеличићи са којима је Дубровачка република долазила у сусрет. Наиме, он међу њима наводи кнежеве Сланог, Приморја и појединих села. Ту категорију становника Дубровчани су затекли и када су купили Конавле (1419, 1426) и са њима су опрезније поступали што ипак није могло да неутралише отпор новоуспостављеним властима. У актима везаним са ове догађаје користи се само термин властеличићи док је термин баштићи ишчезао.
Према речима Симе Ћирковића, значај термина баштићи састоји се у томе што сведочи о разгранатој и разноврсној терминологији у вези са наследним добрима (племић, племенито, племенштина, дедић, дедина) која опет сведочи о значају који су ова добра имала за очување друштвеног статуса и укључивање у редове ситног племства. Лична слобода и војна служба биле су друга карактеристика овог статуса.
Литература
- Баштићи (С. Ћирковић, стр. 34—35), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.