Атанагилд

Атанагилд је био визиготски краљ у Хиспанији између 555. и 568. године, мада је он сам рачунао своју владавину од 551. године, када се побунио против легитимног краља Агиле I. Атанагилд је одговоран за долазак Византинаца на територију Хиспаније где су основали провинцију Спанију и остали пуних 70 година.

Побуна против Агиле и долазак на власт

Агила је 550. године морао да се суочи са побуном у Кордоби која је прилично била узела маха. У сукобу са побуњеницима био је до ногу поражен и био је принуђен да побегне у Мериду. Атанагилд, визиготски племић, искористио је слабост краља и побунио се против њега. Утврдио се у Севиљи, главном граду провинције Бетика и прогласио се краљем. Борбе су се углавном водиле у Бетици, међутим, ратни вихор је захватио цело визиготско краљевство укључујући и северне делове и Септиманију. Извори не наводе никакве доказе да је Атанагилд био у било каквој врсти односа или сарадње са кордопским побуњеницима.

Пред крај 551. године ситуација је за Атанагилда била прилично компликована, те је одлучио да се обрати за помоћ византијском цару, Јустинијану, надајући се да ће му овај послати помоћ из Африке. Јустинијан је у овом позиву видео прилику да прошири територију царства на Хиспанију (што је био део његовог амбициозног плана о обнављању Римског царства), те се одазвао и послао са Сицилије малу флоту под командом свог већ осамдесетогодишњег магистер милитума, Либерија. У јуну или јулу 552. године Византинци су се искрцали на обале Иберијског полуострва и прикључили се Атанагилдовој војсци. Извори не наводе где су се тачно искрцали — највероватније би то могле бити Малага или Картахена, мада је вероватније да је била Картагена због близине Балеара и северне Африке, територија које су већ биле под византијском влашћу.

Агила је кренуо из Мериде ка Севиљи, међутим, заједничке Атанагилдове и византијске снаге су га победиле недалеко од Севиље 554. године. У марту 555. године, видевши се у безизлазној ситуацији, Агилини људи су га убили и изабрали Атанагилда за новог визиготског краља.

Владавина и смрт

Кад је коначно постао визиготски краљ, Атанагилд је покушао да се ослободи Византинаца и да их избаци из Хиспаније, међутим, без успеха. Током целе своје владавине водиће борбу против њих и по франачком историчару Гргуру Турском успео је да однесе неколико победа и преузме од царских трупа неколицину градова. Ипак, борбу против Византинаца ће наставити сви визиготски краљеви с мање или више успеха током наредних 70 година.

Године 560. Свеви који су се налазили на северу Иберијског полуострва напустили су аријанство и прихватили су никејско хришћанство. Визиготи су остали усамљени у свом аријанству, окружени са свих страна државама никејских хришћана — на северу, Франци, на југу и истоку Византија и на западу, Свевско краљевство. Односе са Францима Атанагилд је покушао да среди тако што је удао своје две кћерке, Брунхилду и Галсвинту, за два франачка краља — Брунхилда се удала за Зигеберта I од Аустразије, а Галсвинта за Хилпериха I од Неустрије. Атанагилдова супруга, Госвинта, по свој прилици је била главни актер у преговорима.

Такође, Атанагилд је био тај који је установио престоницу у Толеду, граду који се налази у самом центру Иберијског полуострва, где је пренео такође и двор.

За време Атанагилдове владавине визиготско краљевство се нашло у великој економској кризи. Становници Хиспаније су често трпели глад, а државна каса је остала готово празна. Побуне градова су постале ендемски проблем за време Атанагилдове владе тако да је последњих година живота морао силом да покорава Севиљу и Кордобу.

Што се тиче верске политике, Атанагилд се показао прилично толерантним према никејским хришћанима за разлику од својих претходника. Неки извори наводе да је узрок томе било то што је Атанагилд тајно прихватио никејско хришћанство, међутим, изгледа да су то углавном биле само непотврђене гласине. Године 567. Атанагилд се тешко разболео и умро је наредне 568. године у Толеду. Био је први визиготски краљ након много година који је умро природном смрћу.

Након његове смрти, уследио је интерегнум од пет месеци али су на крају визиготски племићи изабрали за новог краља визиготског племића из Септиманије, Лиуву I.

Претходник: Визиготски краљ Наследник:
Агила I (555—568) Лијува I

Литература

  • Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
  • The Prosopography of the Later Roman Empire III: A.D. 527-641, vol. A, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1992, 140—141.
  • E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8)
  • Herwig Wolfram. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. Univ. of California Press, London, England, 1997. ISBN-0-520-08511-6
  • José Orlandis. Historia del Reino visigodo español. Ediciones Rialp, 2003 (ISBN 8432134694)
Визиготски краљеви
Рани краљеви Аларих I ~ Атаулф ~ Сигерих
Аријанохришћански тулуски краљеви Валија ~ Теодорих I ~ Торисмунд ~ Теодорих II ~ Еурих ~ Аларих II
Аријанохришћански хиспански краљеви Гесалеих ~ Амаларих ~ Теудис ~ Теудигисил ~ Агила I ~ Атанагилд ~ Лијува I ~ Леовигилд
Никејскохришћански хиспански краљеви Рекаред I ~ Лијува II ~ Витерих ~ Гундемар ~ Сисебут ~ Рекаред II ~ Свинтила ~ Сисенанд ~ Хинтила ~ Тулга ~ Хиндасвинт ~ Рекесвинт ~ Вамба ~ Ервиг ~ Егика ~ Витица ~ Родерих
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported