Арсеније Стојковић (28. октобар 1804, Мокрин у Банату – 10. март 1892) био је српски православни свештеник, настојник манастира Гргетега и Раковца и будимски епископ.
Основну школу завршио је у Сентивану а пет разреда гимназије у Сегедину. Завршио је учитељску школу у Сомбору да би затим наставио похађање гимназијских предмета. Са одличним успехом завршио је боголсовију у Вршцу. Филозофију је студирао у Сегедину.
Замонашио га је 10. марта 1830. године у манастиру Раковцу протосинђел Пантелејмон Живковић, професор Карловачке богословије. Ђакон је постао 1830, протођакон 1831. а архиђакон 1833. године. Професор Карловачке богословије постао је 1830. године и ту је предавао реторику и пастирско богословље. У чин презвитера рукоположен је 1839. године и одмах је произведен у архимандрита манастира Раковца. Настојник манастира Гргетега постао је 1845. године.
Након смрти епископа бачког Георгија Хранислава 22. јуна 1843. године митрополит Јосиф Рајачић га је поставио за мандатара Бачке епархије а 23. јула 1844. године именован је за администратора. бачком епархијом је администрирао све док Јосиф Рајачић за епископа није признао Платона Атанацковића 1851. године.
Наредне 1852. године изабран је за епископа будимског а посвећен је 23. априла 1853. године од стране патријарха Јосифа. Након смрти патријарха Самуила Маширевића администрирао је Карловачком митрополијом. Изборни сабор га је 1874. године једногласно изабрао за патријарха али аустријски цар Франц Јозеф није потврдио овај избор. Након смрти патријарха Прокопија 1881. сабор је поново изабрао Арсенија стојковића за патриајрха али ни овај избор није потврдио цар.
Епископ Арсеније био је веома цењен у народу а такође је био познати библиофил. Његова велика библиотека која броји више хиљада свезака и данас се чуве у летњем дворцу будимских епископа у Сент Андреји. Умро је 10. марта 1892. и сахрањен је у Светоуспенском саборном храму у Сент Андреји.
| Претходник: | Настојници Гргетега | Наследник: |
| Јеротеј Мутибарић | (1845—1853) | Патрикије Попескул |
Литература
- Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Настојатељи манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 9—39.