Андрија Гропа (друга половина 14. века) је био српски средњовековни властелин који је након Маричке битке постао господар Охрида и који је носио титулу великог жупана.
Потицао је из арбанашке породице која је од краја 13. века имала поседе северозападно од Охридског језера. Претпоставља се да је до Маричке битке признавао власт краља Вукашина иако за то не постоје јасне потврде. Могуће да је директно признавао цареву власт или неког другог локалног властелина. Његова моћ је порасла након погибије краља Вукашина у Маричкој бици када је постао господар области чије се средиште налазило у Охриду. Био је ожењен Кираном Мусаки, ћерком епирског деспота Андрије II Мусакија. Мусакијева хроника наводи да је он заједно са својим тастом и наводним пашеногом Балшом II Балшићем био противник краља Марка (у народном песништву познат као Марко Краљевић), наследника Вукашина Мрњавчевића и да је заузео његов град Костур. Андрија Гропа ковао је и сопствени новац, могуће још за време краља Вукашина, јер се на натписима једне врсте новца не означава титулом жупана што је карактеристично за остале врсте где се означава као жупан и господар Охрида. Према Ивану Ђурићу могуће је да се на њега односи спомен жупанске титуле у византијском приручнику Ектесис неа. Забележено је његово ктиторство цркве Богородице Перивлепте (односно цркве Светог Климента) 1378/79. године. Његов вазал био је Остоја Рајковић, рођак краља Марка. И поред тога што Мусакијева хроника означава Андрију Гропу као противника краља Марка, његов однос према наследнику краља Вукашина није у потпуности јасан али је извесно да је самостално деловао у односу на њега.
Литература
- М. Шуица, Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара, Београд 2001.
- Велики жупан у Лексикон српског средњег века, приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Knowledge, Београд 1999.