Андра Гавриловић (11. јули 1864, Свилајнац, Кнежевина Србија – 24. фебруар 1929, Београд, Краљевина СХС) је био српски историчар, историчар књижевности и књижевник. Његова биографија светог Саве објављена 1900. године, је према оцени Симе Ћирковића, један од најзначајнијих и најуспелијих радова о првом српском архиепископу.
Студирао је на Филозофском факултету у Београду који је завршио 1887. године. Радио је затим као професор у Нишу и Београду. Интензивно се бавио књижевним стваралаштвом. Књижевни рад започео је писањем песама да би касније објавио неколико романа и збирку приповедака. Ови радови имају углавном историјску тематику (о Србији у доба деспота Стефана Лазаревића, о Маричкој бици, роман о Тицановој буни и др.). И поред плодног списатељског рада његова дела нису заузела високо место у историји српске књижевности. Објавио је и неколико читанки и антологија као и више радова из историје и историје књижевности од којих се значајем издвајају монографија о светом Сави (1900) као и радови о историји дубровачке књижевности.
Важнији радови
- Принос историји ослобођења Србије, 1900.
- Из српске историје. Личности и догађаји, 1901.
- Знаменити Срби XIX века, 1903, 1904.
- Историја српске и хрватске књижевности народнога језика, 1910.
- Историја српске и хрватске књижевности усменога постања, 1912.
- Историја српске и хрватске књижевности покрајинско-народнога језика, 1913.
Литература
- Гавриловић, Андра (Ј. Ређеп, 324), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Сима Ћирковић, Проблеми биографије Светога Саве, Сава Немањић — Свети Сава. Историја и предање, Београд 1979, 7—13.