Алексеј Акимович Олесницски је био руски историчар, оријенталиста. Рођен је у Кијеву 1888. године, а умро је у Загребу 1943. године.
Олесницки је завршио специјалне разреде у Лазаревском институту источних језика у Москви, а потом одељење источних језика при Министарству иностраних дела у Санкт Петербургу. Радио је као научни секретар Секције за Блиски исток Друштва руских оријенталиста. Након што се настанио у Загребу (тада Краљевина СХС) радио је као чувар Оријенталне збирке рукописа и докумената Југославенске академије знаности и умјетности. Такође је радио као лектор турског језика на Свеучилишту у Загребу.
Олесницки је писао о хрватско—турским, српско—турским и руско—турским сукобима. Бавио се историјом бојева на Крбавском и Косову пољу. Неколико радова посветио је личности Алије Ђерзелеза, оријенталним рукописима и документима у ЈАЗУ, оријенталистици у Југославији и османским изворима за српску и хрватску историју. За српску историогафију од особите важности су његови радови где је донео преводе и коментаре османских извора о Косовском боју као и расправе о овом војном сукобу: Турски извори о Косовском боју (1935), Кад је убиен цар Мурат? (1938), Два турска фалсификата XVI стољећа о Косовском боју (1940), Логотхет Пахомије интерполатор руских и србских виести о Косовском боју (1941—1942).
Литература
- Олесницки, Алексеј Акимович (Раде Михаљчић, стр. 545), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.