Аделфат означава, у православној цркви, доживотно издржавање које је манастир давао у надокнаду за поклон који му је дат у новцу или имањима. У српским средњовековним документима синоними са термином аделфат су и термини којима се означавају јединице за меру хране и свега осталог што је потребно за издржавање једног братственика (комат и мертик).
Одлуку о продавању аделфата доносио је цео братски сабор. Затим је састављан уговор којим су прецизирани услови око додељивања аделфата у случају да би се уживалац настанио у манастиру. Ако би наставио да живи ван манастира набројане су врста и количине намирница које би годишње добијао. Број аделфата нарочито је порастао када је запретила турска опасност на Балканском полуострву. Чланови владарских и властеотских породица су за себе и своје сроднике обезбеђивали уточишта у светогорским манастирима.
Термин аделфат такође је употребљен да означи велике суме новца које су краљеви Милутин (1316, око 1329) и Стефан Душан (1332) дали Хиладару као помоћ за издржавање које је манастир био обавезан да даје братственицима Светосавске испоснице и пирга Хрусија.
Литература
- Аделфат (М. Живојиновић, стр. 2), Лексикон српског средњег века, Београд1999.
- М. Живојиновић, Аделфати у Византији и средњовековној Србији, ЗРВИ 11 (1968) 241—270.