Краљ Милутин је према историјским изворима имао пет жена, мада се историчари још увек нису сложили ни око броја ни око њиховог редоследа.
Извођач: Мира Костовић. >>> |
Прва Милутинова жена је била Српкиња Јелена племенитог рода која је осликана заједно са Милутином на фрескама манастира Ђурђеви ступови 1282. године. Друга жена је била кћерка севастократора Тесалије, Јована Анђела, међутим она се не појављује у историјским изворима те њено постојање као Милутинове жене није доказано. Трећа би била мађарска принцеза, Јелисавета, рођена сестра Драгутинове жене, Кателине и угарског краља, Ладислава IV. Јелисавета је била калуђерица у манастиру на Маритином острву крај Будима, те се и сама српска црква противила овом браку, не само што је била калуђерица, него што му је била и прија, али Милутин се ипак оженио њоме. Четврта жена краља Милутина била је Бугарка Ана Тертер, кћерка бугарског цара, Георгија I. Милутин се њоме оженио у знак склапања савеза са Бугарским царством против Византије с којом је тад био у рату. Пета Милутинова жена је била византијска принцеза, Симонида, кћерка Андроника II Палеолога, од које је био старији преко 40 година. Милутин је заправо, првобитно тражио руку Андроникове сестре, Евдокије, али како је ова категорички одбила брак са српским краљем, Андроник је онда понудио Милутину своју петогодишњу кћерку, Симониду, јер му је био неопходан мир са Србима. Овом браку су се противили како Срби, тако и Византинци, међутим, на крају је до брака ипак дошло, под посебним условима — Милутин је добио у мираз византијске земље које је у претходним ратовима са Византијом освојио, а Византинци су добили од Милутина таоце — бившу Милутинову жену, Ану Тертер и четовођу Котаницу.
Литература
Богдан Секендек, Мање познато, али занимљиво. Колекција од четири књиге „Људи и догађаји који су мењали свет", Заслон, Шабац, 2003, стр. 16—20.