Заплена докумената из Смоленска

Током Операције Барбароса у лето 1941. године војскa нацистичке Немачке је напредовала изузетно брзо тако да су из дана у дан под нацистичку власт падали совјетски градови. Неки су били тако неприпремљени да чак ни документација важних институција није уништена или евакуисана па је тако пала у немачке руке. Посебно је интересантна судбина докумената који су заплењени у Смоленску.


Немачки тенк током Операције Барбароса. Брзина немачког продора током Операције Барбароса била је често изненађујућа за совјестке снаге. Захваљујући оваквом продору у немачке руке је пала и архива у Смоленску, чија ће документа постати извор бројних контровези након рата.
Немачки тенк током Операције Барбароса. Брзина немачког продора током Операције Барбароса била је често изненађујућа за совјестке снаге. Захваљујући оваквом продору у немачке руке је пала и архива у Смоленску, чија ће документа постати извор бројних контровези након рата.

Смоленск је пао јула 1941. године, што је по свој прилици изненадило и локалне комунистичке функционере јер је документација локалне испоставе партије нетакнута пала у немачке руке. Она је садржала велики број потенцијално компромитујућих података, односно документа која су пратила све фазе успона на власт и одржавања коминистичке, пре свега Стаљинове власти у Совјетском Савезу. Документација је пренета у Немачку да би је ту пред крај рата запленила војска САД. Документи из Смоленска представљали су мали део докумената најразличитије садржине које су савезничке санге заплениле у Немачкој али је ова збирка била посебно значајна када су убрзо после Другог светског рата наступили хладноратовски односи између дојучерашњих савезника. Совјетски архиви били су готово потпуно недоступни истраживачима, па је документација из Смоленска коришћена као аутентичан увид у начин функционисања комунистичке власти током неколико деценија након Другог светског рата. истраживачи који су се бавили овом документацијом дошли су до закључка да је током 30-их година режим у Совјетском Савезу вршио готово непрекидне чистке али су овакви закључци наишли на бројна оспоравања јер се сматрало да је количина грађе исувише мала за овако далекосежне закључке.

Документација заплењена у Немачкој при крају и по завршетку Другог светског рата пружала је могућности за бројне манипулације. Сматра се је у совјетском специјалном архиву чије је постојање обелодањено 1992. године похрањена велика количина докумената посебно вредних докумената која су заплењена у Пољској и источној Немачкој а где су их сместиле нацистичке власти узимајући најинтересантније архивалије из готово целе Европе. Поједини истраживачи су чак претпостављали да су поједина документа заплењена из нацистичких архива фалсификована након краја рата. Наиме, у руке обавештајне службе у Пољској дошао је низ празних формулара из времена нацистичке власти а претпоставља се да се са оваквим материјалом манипулисало на различите начине. Од почетка 90-их година архиве некадашњих комунистичких земаља својим богатим фондовима омогућавају да се формира тажнија и истанчанија слика дешавања током Другог светског рата и хладноратовског периода.

Литература

Н. Дејвис, Европа. Једна историја, Нови Сад 2005.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported