Вулкан Лаки

Једна од најснажнијих вулканских ерупција у Европи десила се 1783. године када је еруптирао исландски вулкан Лаки и изазвао незапамћене посљедице на становнике Европе.


Вулкан Лаки на Исланду
Вулкан Лаки на Исланду

Извођач: Драган Николић. >>>

Вулкан Лаки (исл: Lakagígar) који се налази на југу Исланда прорадио је 8. jуна 1783. године. До 7. Фебруара 1784. вулкан је избацио огромне количине базалтне магме, прашине, сумпора што је за посљедицу имало хлађење сјеверне хемисфере земље, а узроковало је и велике социјалне проблеме. Вулканска прашина је муњевитом брзином прекрила већио дио Европе. Од тровања сумпором као и oд климатских промјена које су услиједиле страдао је велики број људи као и биљни и животињски свијет. Најтеже је страдао сам Исланд. Процјењује се да је на Исланду те године страдало око 10.000 људи. С обзиром да је становништво на Исланду тада бројало само 50.000 људи, то је био страшан ударац за ово вулканско острво. Претпоставља се такође да је љета 1783. у Британији преминуло око 20.000 људи као посљедица овог догађаја. Посљедице ове ерупције осјећале су се још годинама. Веома топла љета, оштре зиме, суше и поплаве загорчавале су живот становницима Европе. Све ово се осјетило на Балкану, само у мањој мјери.

Захваљујући биљешкама из угарских архива, зна се да је јужна Угарска (данашња Војводина, Србија) била поштеђена сумпорних облака, али је зато претрпјела посљедице климатских промјена изазваних овом ерупцијом, као што су високе температуре, суше, олује, громови, град, затим екстремне хладноће, лед и снијег и, напокон, поплава. Све је то изазвало глад, несташицу као и повећану смртност код људи и животиња. У дјелу Бачке жупаније у временском периоду између марта и маја умро је велики број људи, а угарске власти нису могле да утврде из којих разлога. Туча града у вршачком крају 1783. уништила је једну трећину усјева на њивама и у виноградима. Зима 1783/4. била је необично јака, са сталним мразевима, снијегом и ледом. Неријетко су се људи смрзавали и умирали. Дунав је био окован ледом и онемогућен за пловидбу. Када се лед повукао онда су услиједиле огромне поплаве које су наносиле велике штете. Све то довело је до велике глади. Када је слиједеће године дошло вријеме сјетве у неким крајевима није било ни сјемена. Много стоке је умрло тих година, посебно на данашњој граници између Србије и Румуније. Војска је такође била укључена у помагању жртвама. Послије 1785. почела је да се смирује ситуација и да се враћа стање у нормалу. Још је 1789. упамћена као гладна година због страшно сурове зиме. Тако се ерупција далеког исландског вулкана осјетила и у данашњој Војводини и битно је утицала на живот обичног српског сељака, а да он то није ни знао.

Године 1789. избила је Француска буржоаска револуција. Један од узрока Револуције била је и глад која је тада захватила Француску чије узроке поједини историчари налазе и у ерупцији исландског вулкана Лаки.

Литература

Дејан Јакшић, Одјек ерупције исландског вулкана Лаки у нашим крајевима, Истраживања, Нови Сад 2009, број 20, 105-115.
Tom de Castella. The eruption that changed Iceland forever. BBC News, 16. април 2010. (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported