Црногорске владике против вештица

Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша (1813—1851) довело је до проналажења интересантних подударности између Његошевог писања о вештицама и њиховог спомена у преписци његовог претходника Петра I Петровића Његоша (1748—1830)…


Гравура из сета од 80 графика под именом "Каприци" Франсиска Гоје, објављених 1799. године.
Гравура из сета од 80 графика под именом "Каприци" Франсиска Гоје, објављених 1799. године.

Извођач: Снежана Сенић. >>>

Вештица из Горског вијенца пореклом је из Бара, у почетку је видарица па тако иде по околини и уз помоћ трава лечи људе. Потом је ставила маску пророчице и вештице па је потказала преко двадесет жена, тобожњих вештица које су народу наносиле зло. Личности Горског вијенца изненађени су овом појавом. Кнез Јанко пита Рогана: Чудна врага видите ли, браћо?/Хвала Богу има ли вјештицах? Ни прослављени јунак Вук Мићуновић није сигуран да ли постоје вештице па тражи савет од владике Данила: Ти владико знаш дубоке књиге; налазиш ли у њима вјештице? Владика Данило је на ово одлучно одговорио:

Ђе вјештице, што говориш, Вуче!
Нема тога ни у једну књигу;
сврх мене се сви овде куните,
то су бапске приче и мудрости;
него лаже ова бабетина,
али може нешто друго бити.

На везу овог одељка Горског вијенца и једног писма Петра I први је указао Ристо Драгићевић а детаљније ју је елаборирао Јевто Миловић, један од најтемељнијих истраживача Горског вијенца. Наиме у писму од 7. августа 1830. поп Стефан Лазаревић и сердар Марко Пламенац јавили су владици Петру I да се појавило једно дете, син неког свештеника, које потказује која је жена вештица и која је крива што је нечије дете умрло или што је неко настрадао у боју. Поп и сердар су саопштили владици и како су неке жене због тога малтретиране па су страховали да може доћи до сукоба међу братсвима и велике погибије.

Петар I је одговорио већ 9. августа 1830. писмом упућеном Марку Пламенцу, духовним и мирским главарима и старешинама као и свим осталим Црмничанима. Владика је оштро осуђивао што неки људи шире овакве гласове међу народом, варају га како би му узели новац и тиме целој заједници наносе велику несрећу (О Боже мој, чудне сљепоте, чудна безумија и чудна сујеверија и злога помишљенија! Како могу људи икакве проклете бајалице вјеровати, те ли не виде да их они за измамити коју пару варају и да им лажи за готове паре продају). На крају писма владика је исказао жаљење и разочарање што се овакво веровање проширило међу народом и прети изопштењем из Цркве и клетвом свакоме ко и даље са оваквим људима буде имао посла:

Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао, и нигђе не нађох, нити ми ко каза, да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним србским народом, а зашто него за то, што је слијеп и зашто више лажи вјерује, него ли јевангелије Христово и Христове науке и заповиједи. Тога ради свијех вас, о Црмничани, великога и малога, мужевскога и женскога пола и возраста силнијем и страшнијем Богом Вседржитељем и честнијем крстом и пресветом Богородицом и свом силом небесном у три пута и у триста путах заклињам, да се од тога злога и пребезаконога дјела прођете, да те проклете бајалице не слушате, да к њима не идете, да их међу вама не пуштајете, да им ништа не верујете и да праву чељад не мучите. А вама свијема свештеницима у сва села и племена пишем, и властију нам од Бога даноју, најжесточајше запрештавам и говорим, да ни једному, који не би ово писмо послушао, немате никаква посла црковнога оправљати, него они и њихови домови нека остају под жестоким проклетством отлучени, тако и они свештеник, који би преко овога мога писма преступио, а праве и добре Богу препоручавам и остајем ваш доброжелатељ.

Литература

Извори
Петар II Петровић Његош, Горски вијенац, Луча микрокозма, Просвета — Обод, Београд 1984, стр. 99.

Литература
Јевто Миловић, Студије, расправе, чланци, Никшић 1989, стр. 16—18.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported