Вождов син уценио главу кнеза Милоша

Након убиства вође Првог српског устанка против Турака, Карађорђа, син српског вожда понудио је велику награду за главу убице свог оца…


**Карађорђе**, рад Уроша Кнежевића (1811--1876).
Карађорђе, рад Уроша Кнежевића (1811—1876).

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Након убиства некадашњег вожда Карађорђа, кнез Милош Обреновић је упутио званичну поруку руском цару Александру I, у коме је покушао да оправда убиство свог венчаног кума. Иако је кнез уживао подршку руске владе, Милош је цару 16. августа 1817. послао поруку насловљену као Свидетељство, које су претходно бланко потписали српски кнезови. У поруци цару, кнез је кривицу за убиство Карађорђа пребацио на народ који је бившег вожда пријавиo београдском паши.

Одговор на Милошево писмо стигло је у облику Објавленија, писма које је као проглас упутио српском народу Карађорђев најстарији син Алекса. Млади Карађорђевић је осудио Милошеву наводну тиранију, а затим уценио кнежеву главу на сто хиљада дуката годишње ренте. Успешном атентатору је уједно нудио и власт над Крагујевачком нахијом, место великог војводе и првог тајног саветника. Поред тога, Алекса је уценио и главу Милошевог брата Јеврема за коју је понудио педесет хиљада дуката годишње ренте, власт над Шабачком нахијом, војводску власт над Посавином и положај другог тајног саветника.

Ипак, Карађорђево убиство је дефинитивно утврдило положај кнеза Милоша према турским властима, али и европским силама. С друге стране, убиство вожда Првог српског устанка отворило је прву велику поделу у историји модерне Србије, поделу на обреновићевце и карађорђевићевце која је уминула тек после 1903. када је у Мајском преврату уклоњена династија Обреновић.

Литература

Р. Љушић, Вожд Карађорђе, Биографија, Завод за уџбенике, Београд 2003, стр. 471—472.
Ч. Антић, Кратка историја Србије 1804—2004, Стубови културе, Београд 2004, стр. 33—34.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported