Стаљин и превођење Руставелија

Историја превођења најпознатијег грузијског спева, Витеза у тигровој кожи (грузијски ვეფხისტყაოსანი) Шота Руставелија (1172—1216) тесно је повезана са историјом Велике чистке која је беснела у другој половини 30-их година. Преводилац и издавач овог дела били су жртве чистке а Стаљин је учествовао у његовом редиговању…


**Исак Бродски** (1883—1939), Стаљин, портрет, уље на платну из 1937. године. Стаљин стоји над столом прективеним новинама и часописима. Имао је обичај да редигује чланке, књиге и дела из различитих области и посвећено је читао током читавог живота. Стаљин као интелектуалац и учитељ била је једна од честих тема совјетске пропаганде.
Исак Бродски (1883—1939), Стаљин, портрет, уље на платну из 1937. године. Стаљин стоји над столом прективеним новинама и часописима. Имао је обичај да редигује чланке, књиге и дела из различитих области и посвећено је читао током читавог живота. Стаљин као интелектуалац и учитељ била је једна од честих тема совјетске пропаганде.

Сергеј Кавтарадзе (1885—1971), био је стари грузијски бољшевик који је Стаљина познавао од почетка 20. века. Стално је стајао на страну опозиције али му је Стаљин увек праштао. Први пут је ухапшен крајем 20-их али је убрзо пуштен и Стаљин је наредио Лазару Кагановичу да му помогне. Други пут је ухапшен 1936. и тада се његово име нашло на Јежовљевој листи за одстрел. Његова једанаестогодишња кћерка Маја, иако је мислила да су јој родитељи већ убијени, писала је Стаљину и молила га да их поштеди. Писма је потписала као Пионирка Маја Кавтарадзе што је Стаљину привукло пажњу и Кавтарадзеови нису стрељани иако су изложени тортури. Крајем 1939. Стаљин се распитивао код Берије каква је судбина овог пара. У затвору Лубјанка одмах је промењен третман према Кавтарадзеу, а убрзо је премештен у хотел Лукс. Неколико дана касније је пуштен и Стаљин му је дао посао у издаваштву где се Кавтарадзеов рад поезао са још једним заточеником.

Наиме, Шалва Исакович Нуцубидзе (1888—1969), знаменити грузијски филозоф који је упознао Стаљина још у младости, почео је у затвору да преводи Руставелијеог Витеза у тигровој кожи. Стражари су му сваки дан узимали превод који му је враћан обележен оловком. Кобулов је прво злостављао Нуцубидзеа али је одједном променио своје опхођење и почео да се понаша пријатељски. Затворенику је пренео разговор између Стаљина и Берије у коме је Стаљин кроз алегорију најавио Нуцубидзеово ослобађање. Према ономе како је Кобулов пренео њихов разговор Стаљин је упитао Берију да ли зна каква је птица дрозд:

Јеси ли чуо некад дрозда да пева у кавезу? Исто је са песницима. Песник не може да пева у ћелији. Ако желимо савршени превод Руставелија, ослободите дрозда.

Нуцубидзе је убрзо пуштен. Кавтарадзе и Нуцубидзе посетили су 20. октобра 1940. године Кремљ где су Поскребишеву, шефу протокола, требали да предају извештај о преводу Руставелија. Одмах након што су се сурели Стаљин је почео да хвали величанствени превод Руставелија. Стаљин је Нуцубидзеу пружио груби текст превода и рекао је како је превео један двостих и да Нуцубидзе слободно може да га употреби у свом преводу ако сматра да је квалитетан, али да притом не спомиње Стаљиново име. Навео је и да је уживао уређујући превод Руставелија. На вечери коју им је приредио присећали су се старих дана у Грузији. Нуцубидзе се присетио политичког скупа на ком је упознао Стаљина и напамет је изговорио ондашњи Стаљинов говор. Стаљина је то одушевило (Редак таленат иде подруку са ретким памћењем!), па је устао, обишао сто и пољубио Нуцубидзеа у чело.

Нуцубидзе је добро запамтио овај пољубац. Кад год би му се до краја каријере неко успротивио показивао је чело и говорио: Стаљин ме је пољубио ту! Превод Руставелијевог спева објављен је у богатом издању. Стаљиново име није споменуто. Нуцубидзе је до краја живота живео у великој вили у Тбилисију која је и даље у власништву породице. Ово издање Руставелијевог превода Стаљин је предао као садбени поклон Сергу Берији, сину Лаврентија Берије, и Марши Пешковој, унуци писца Максима Горког. У посвети Стаљин је написао: Боље би вам било да се повежете са грузијском интелигенцијом!

Литература

Сајмон Сибаг Монтефјоре, Стаљин. Двор црвеног цара. Први део, Лагуна, Београд 2007.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported