Слава ренесансних интелектуалаца и уметника

Индивидуализам и динамичност су оне особине које се приписују човеку ренесансе, без обзира да ли је у питању кондотијер, владарев повереник, послован човек или верски реформатор. Поједини мислиоци такође су истицали значај друштвене проходности а неки су чак занемаривали значај племенитог порекла у одређивању човековог положаја. Не може се рећи да индивидуализма или друштвене проходности није било и у ранијем раздобљу, познатом као позни средњи век. Знаменита Јованка Орлеанка је отпочела свој успон од обичне сељанчице до личности која је преломила једну војнополитичку ситуацију и постала француска национална хероина. Ипак, оно што је у средњовековној Европи било случај у култури Ренесансе постаће идеал…


Јакопино дел Конте, Микеланђело Буонароти, уље на платну 16. век.
Јакопино дел Конте, Микеланђело Буонароти, уље на платну 16. век.

Извођач: Тамара Јевтић. >>>

Према речима француског историчара Жана Делимоа, сви су велики народи Европе, у тренутку настанка модерног доба, дали свој део изузетних личности. Еразмо Ротердамски, књижевник, филозоф и теолог, био је својеврсно отелотворење интелектуалне силе, звезда на небу европске културе свога доба. Еразмо је био свештенички син, копиле, човек скромног порекла коме су, нарочито на почетку каријере били неопходни заштитници али који је ипак успео да сачуван независност свог деловања. Одбио је понуду Гијома Бидеа да предаје на Краљевском колеџу у Паризу где би му покривитељ био француски краљ Франсоа I а такође је одбио кардиналски шешир који му је нудио папа Павле III. Уметници и интелектуалци су тако успевали да и поред насушне потребе за меценама и често изузетно слабог материјалног положаја имају велики утицај на дешавања у европској политици 15. и 16. века. Аретино се на пример читавог живота издржавао захваљујући финансијској помоћи великаша а лично је презирао племићки сталеж. И Франсоа I и Карло V радили су на томе да придобију његову наклоност а енглески краљ и пољска краљица обасипали су га поклонима. Захваљујући бритком перу и књижевној слави он, који је побегао од куће у тринаестој години и који никада није похађао редовну школу, означаван је још од својих савременика као секретар света.

Ипак и поред тога што су поједини књижевници успевали да стекну велику славу и да својим делима утичу на промене јавног мњења њихова слава је засењена славом великих ренесансних уметника. Биограф ренесанских сликара Вазари је о Леонарду да Винчију записао:

Видимо да под небеским утицајима пљуште највећи дарови на људска бића, деловањем које изгледа мање природно но натриродно; онда се на само једног човека прекомерно нагомилају лепота, љупкост, таленат, тако да ма на кој страну се окренуо, сваки његов гест је до те мере божански да баца у заборав све друге људе, и јасно открива његово право порекло, које је божанско и не дугује ништа људском труду. Управо то су људи видели у Леонарду да Винчију.

Двадесетак година након Леонардове смрти Франсоа I је краљу Наваре и групи кардинала рекао да никада на свету није било тако вештог сликара, архитекте и вајара али и великог филозофа какав је био Леонардо. Ипак, и Леонардова слава је била засењена: Рафаел је, нарочито од 1515. године, важио за својеврсног хероја. Он је имао ту привилегију да живи у луксузу а када је умро на Велики петак 1520. године и сам папа Лав X је оплакивао смрт великог сликара. Посебан случај је слава која је пратила живот и дело великог вајара и сликара Микеланђела Буонаротија. Микеланђело се често сукобљавао са својим меценом Јулијем II али је увек долазило до измирења. Шастел истиче да је Микеланђело први велики уметник о коме је састављена биографија за његовог живота и први коме је припала почаст званичне сахране. О њему и његовој слави белешку је оставио и Вазари:

Ниједан уметник, ма како био изузетан, неће никада превазићи то дело, цртежом или љупкошћу… Микеланђела може победити само он сам.

Литература

Жан Делимо, Цивилизација ренесансе, Нови Сад — Сремски Карловци 2007.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported