Скалпирање, за које се сматра да је обичај типичан за северноамеричке Индијанце, заправо је постојао много раније и био је веома распрострањен међу многим варварским племенима старога века, о чему сведоче многи антички извори…
Извођач: Жељко Грковић. >>> |
Скалпирање непријатеља као врста трофеја је обичај који се приписује углавном северноамеричким Индијанцима, међутим, занимљиво је да су они тај обичај преузели управо од белих досељеника из Европе, где је тај обичај постојао још од најдавнијих времена. Херодот бележи да су још Скити у 5. веку пре н. е. ценили скалп непријатеља као веома вредан трофеј, а такође постоје белешке да је исти обичај постојао међу Персијанцима, Визиготима, Англосаксонцима и Францима.
Карл Маркс у свом Капиталу пише како су 1703. године енглески пуританци на својој законодавној скупштини донели одлуку да се скалп сваког одраслог Индијанца плаћа 40 фунти стерлинга. Касније је цена порасла, а у ценовник су били укључени такође и женски и дечији скалпови. Британски краљ, Џорџ II је 1755. године потврдио је ову праксу прогласом у ком је тражио од својих поданика да искористе сваку прилику да прогањају, убијају и уништавају Индијанаце.
Слика показује Роберта Макгија, човека кога је, још као малог, скалпирао поглавица Сијукса 1884. године.
Литература
Santiago Tarín. Viaje por las mentiras de la Historia universal. Ed. Edigrabel, 2007, Barcelona, str. 113—114