Седморица плодних енциклопедиста

У развоју француске просветитељске мисли посебно место заузима Енцилопедија или речник са тумачењима из области науке, уметности и заната (фр. Encyclopédie, ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers). Она је између 1751. и 1772. године издата у двадесет осам томова. Међу ауторима енциклопедијских одредница били су мислиоци попут Волтера, Дидроа, Русоа, Монтескјеа, иако су највећи број од њених 71.818 одредница написали мање познати аутори. Неки међу њима издвајају се по броју и обиму обрађених тема…


**Енцилопедија или речник са тумачењима из области науке, уметности и заната**, прва страница првог тома из 1751. године.
Енцилопедија или речник са тумачењима из области науке, уметности и заната, прва страница првог тома из 1751. године.

Габријел Франсоа Венел (фр. Gabriel François Venel) сматра се за једног од најзначајијих истраживача у области медицине у 18. веку. Венел је написао око 750 одредница за енциклопедију из области медицине и хемије, укључујући и опсежан чланак Хемија. Венел је био професор хемије на Универзитету у Монпељеу и настојао је да оствари унапређење медицинских истраживања увођењем метода хемијске науке.

Специјалиста у области математике и војне вештине Гијом Ле Блон (фр. Guillaume Le Blond) написао је око 65% одредница са војном тематиком, што је укупно неких 750 појединачних текстова. Ле Блонд је током већег дела живота био наставник математике. Предавао је младим племићима да би од 1751. па до своје смрти 1781. био наставник деци на краљевском двору. Учио их је фортификацији и војној тактици са освртом на математичке методе, али су његова интересовања изалазила из оквира свакодневних наставничких обавеза. Написао је десетак радова о математици и војној вештини од којих су неки још за његовог живота били преведени на немачки језик.

Жак-Никола Белeн (фр. Jacques-Nicolas Bellin) сматра се за једног од водећих картографа 18. века. За Енциклопедију је написао највећи број текстова који се односе на картографију и поморство — око 1000. Белен је био члан Краљевске академије у Лондону и Француске поморске академије. После више година напредовања у служби, 1721. постао је главни картограф у француској морнарици.

Пол-Анри Дјетриш, барон од Олбака (фр. Paul-Henri Dietrich, Baron d’Holbach) био је филозоф и преводилац, једна од најистакнутијих личности међу енциклопедистима. За Енциклопедију је писао углавном о хемији и природној историји, укупно око 1000 одредница. Барон од Олбака је стекао образовање у овим областима углавном преводећи хемијске и геолошке списе са немачког на француски језик. Поред преводилачког и списатељског рада, Олбак је био познат и као организатор салона где су истакнути интелектуалци његовог времена размењивали идеје о политици, религији и филозофији.

Едме-Франсоа Мале (фр. Edme-François Mallet) био је истакнути француски опат и теолог, задужен за област теологије у првим томовима Енциклопедије. Иако у своје време цењен због изузетне ерудиције, Мале се ретко спомиње међу енциклопедистима због својих често нетолерантних погледа и римокатоличке ортодоксије коју је највећи део просветитељских мислилаца одбацивао. Мале је за Енциклопедију написао око 2000 одредница о теолошким и књижевним темама. Поред приложничког рада, опатова улога је била и да одвраћа политичке ауторитете од уплитања у садржај Енциклопедије путем цензуре.

Антоан-Гаспар Буше д'Аржи (фр. Antoine-Gaspard Boucher d’Argis) био је истакнути француски адвокат и теоретичар права. На врхунцу своје каријере, Буше д'Аржи је био савезник Сувереног савета Домбе (Sovereign Council of Dombes), установе основане 1523. године која је између 1661. и 1775. служила као парламент Тревоа. Пре него што је постао један од приложника Енциклопедије, Буше д'Аржи је написао велики број радова на тему теорије права. За Енциклопедију је написао око 4500 текстова од којих су најпознатији били они који су обрађивали теме попут уговора, наслеђа, убиства и јурисдикције.

Луј де Жокур (фр. Louis de Jaucourt) био је најплоднији међу ауторима Енциклопедије и човек изразито широких интересовања. Између 1720. и 1738. године путовао је по Европи да би студирао теологију, физику, математику и медицину. Године 1728. написао је општи медицински речник, али је рукопис дела настрадао у бродолому на путу ка издавачу. Осим за теме из природних наука интересовао се и за филозофију, историју и политику. У септембру 1751. године Дидро је понудио Жокуру да напише више чланака за Енциклопедију. Жокуров рад је на крају обухватио око 14.000 одредница што је била готово петина укупног садржаја овог монументалног дела.

Литература

Encyclopedia Britannica, електронско издање, приступљено 17. фебруара 2014.
Чедомир Попов, Грађанска Европа 1770–1870, I књига: Основе европске историје XIX века, Нови Сад 1979.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported