Савез склопљен у возу

У јесен 1911. Србија и Бугарска су ушле у дипломатске преговоре око склапања савеза из кога ће се временом изродити Балкански савез који је 1912. успешно повео рат против Османског царства. Међутим, почетни потези у циљу постизања споразума морали су бити вођени у потпуној тајности…


Милован Миловановић
Милован Миловановић

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Наиме, док су балканске државе уживале неформалну подршку далеке царске Русије, дотле је Аустроугарска представљала озбиљну претњу за тежње балканских државица. Наиме, Хабзбуршка монархија је, уздајући се у савезништво са моћним Немачким царством, била спремна да и ратом онемогући да балканске државе међусобно поделе преостале османске територије у Европи и тако пресеку планирани продор Аустроугарске на Егејско море.

Бугарски председник владе Иван Гешов је у јесен 1911. отпутовао у Угарску како би посетио бугарског краља Фердинанда I који је тамо боравио на једном од својих породичних имања. Владар и његов први министар су уговорили детаље прелиминарних преговора са Србијом о будућем савезу против Турске. Гешов је у повратку требало да посети Београд и састане се са председником владе Србије, Милованом Ђ. Миловановићем. Сусрет се морао обавити у строгој дискрецији, тако да је договорено да, док воз буде стајао на београдској железничкој станици, Миловановић уђе у вагон свог бугарског колеге и да се ту воде преговори. Ипак, договореног дана Гешов се није појавио у Београду. Бугарски премијер је, како би сусрет у сваком случају прошао неопажен, стигао у Београд дан касније, путујући инкогнито. Најпосле, сусрет два министра је отпочео тако што је Миловановић ушао у Гешовљев вагон и провозао се са њим неколико станица на релацији Београд-Ниш.

Епилог сусрета био је да су Гешов и Миловановић начелно уговорили савез без дубљег залажења у најспорније питање, питање поделе Македоније. На предлог српске стране ипак је утаначено да се, по успешном завршетку рата, подела османске Македоније изврши у складу са арбитражом руског цара Николаја II. Најпосле, после одобрења Француске и Русије, Србија и Бугарска су склопиле савез 13. марта 1912. којим је запечаћен савез против Османског царства. Милован Ђ. Миловановић ипак није дочекао почетак Првог балканског рата будући да је преминуо 18. јуна 1912. године, неколико месеци пре почетка сукоба. Што се тиче Ивана Гешова, он је после закључења Лондонског мира 1913. поднео оставку у знак протеста пошто је Фердинанд I зарад прерасподеле Македоније одлучио да нападне савезничке земље. После подношења оставке Гешов више никада није имао тако проминентну улогу у политици у Бугарској.

Литература

Хисторија дипломације, Други свезак, Дипломација Новог доба (1872-1919), приредио В. П. Потемкин, Загреб 1951, стр. 195.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported