Ротунда, округла грађевина с почетка 4. века, имала је необичну историју и надасве буран живот. Изграђена као маузолеј прогонитеља хришћана, преко византијске цркве на крају је постала османска џамија…
Извођач: Мирослав Шолти. >>> |
Током владавине Диоклецијана и његових савладара град Солун је, баш као и Сирмиј (данашња Сремска Митровица) био царска резиденција у балканским провинцијама. Цар Галерије (293—311), познат по фанатичном прогону хришћана, управо је у Солуну саградио неколико споменика након велике победе над Персијом 298. године. Један од споменика, познат у каснијим вековима као Ротунда, захваљујући својој кружној основи, требало је да буде царев маузолеј.
Ротунда је изграђена око 306. године у близини цареве палате и тријумфалне капије. Грађевина је била више него солидна са зидовима дебљим од 6 метара, са обимом кружне основе од 24 метра и висином до врха куполе од цигала од 30 метара. Галерије је ипак на самрти 311. одлучио да буде сахрањен у родном крају, у палати Феликс Ромулијана (данас Гамзиград) коју је изградио у данашњој источној Србији. Ротунда је, можда са у складу са ранијим плановима, сада послужила као храм Зевса или Кабеира, мистичних богова везаних за мистеријске култове.
Галерије је био последњи велики прогонитељ хришћана, а Солун је већ 316. припао убеђеном хришћанину Константину. Током 5. века Ротунда је претворена у цркву коју је посвећена aрханђелима. Хришћани су уз цркву саградили и малу болницу која није опстала до данас. Унутрашњост Ротунде је претрпела извесне измене, између осталог израђени су зидни мозаици и проширено је најисточније удубљење, од почетних осам идентичних, како би примило црквени олтар. У 9. веку Ротунду је прилично оштетио земљотрес и том приликом је олтар урушен. Византијске власти су предузеле радове на обнови, нови олтар је ојачан са два потпорна стуба и додат је мозаик са представом Христовог Успења.
Солун је 1430. прешао под власт османског султана и Ротунда је 1590/1. претворена у џамију. Као џамија добила је име по патрону, извесном Сулејману Хортаји Ефендији.
Од Првог балканског рата 1912. Солун се нашао опет под влашћу хришћанске земље, Грчке. Слично као и у ранијим епохама, град, а посебно Ротунда, тешко су оштећени у земљотресу 1978. године. Од тада па до данас спроводе се опсежне мере на реконструкцији Ротунде који су готово завршени. Заједно са другим касноантичким и византијским споменицима у Солуну и Ротунда је 1988. уписана у Унескову листу Светске баштине.
Литература
Hellenic Ministry of Culture, Byzantine Churches of Thessaloniki, Thessaloniki, стр. 3.