Кад Викинг полаже заклетву...

Историја нам прича о домишљатости многих њених актера. На пример, викиншки вођа Ролон нашао је веома домишљат начин како да положи вазалну заклетву франачком краљу, а да ипак не клекне…


Карло III Глупи Жорж Руже (1783—1869), Версај _
Карло III Глупи
Жорж Руже (1783—1869), Версај

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Током 9. века територије под влашћу Каролинга често су нападали северњачки пљачкаши Викинзи или Нормани (Северњаци). У Западној Франачкој, данашњој Француској, Нормани су почетком 10. века заузели приобалне крајеве око ушћа Сене. Да би спречио даље упаде Нормана реком Сеном у унутрашњост све до Париза, краљ Западне Франачке Карло III Глупи (893—923) решио је да покуша да придобије северњаке насељене на територији своје краљевине. На тај начин Карло се надао да ће Нормани, кад буду били у његовој служби, бранити франачке територије од налета својих саплеменика.

Споразум између франачког краља и норманског вође Ролона склопљен је у Сенклеру на Епту 911. године. Карло Глупи је тиме озваничио норманска освајања, док је Ролон постао један од његових војвода који му је сада дуговао вазалну заклетву и верну службу. Међутим, у средњовековној традицији најбоље је остао запамћен начин на који је Ролон положио вазалну заклетву. По обичају, вазал је требало да клекне на једно колено и пољуби свог сениора у стопало. Да би испунио и овај услов, викиншки вођа је јурнуо на франачког краља, оборио га на земљу, а затим му подигао ногу коју је требало да пољуби. Након оваквог обреда иницијације, Ролон је постао први војвода области која је касније, захваљујући својим становницима Норманима, добила име Нормандија.

Литература

Ж. Калмет. Феудално друштво. Сарајево 1964, стр. 163

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported