Први псеудоним у историји књижевности

Први књижевни псеудоним у историји смислио је један од Сократових ученика, бивши најамник у персијској служби, Ксенофонт из Атине, (рођен између 430. и 427. пре н. е., умро око 355. пре н. е.) који се уз Херодота, Тукидида и Полибија данас сматра једним од најзначајнијих старогрчких историчара. Као Сократов ученик бавио се и другим књижевним родовима, а у младости је био и ратник-најамник.


Мермерна биста Кснеофонта која се данас чува у Старом музеју у Берлину.
Мермерна биста Кснеофонта која се данас чува у Старом музеју у Берлину.

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Као аристократа, који није са симпатијама гледао на атинску демократију, Ксенофонт се придружио свом пријатељу Проксену из Тебе који је у Сарду окупљао хеленске најамнике за рачун персијског принца Кира Млађег. Киру су грчки најамници били неопходни како би свргао свог брата, цара Артаксеркса II Мнемнона. Међутим, након Кировог наступања (анабасе) кроз централне крајеве персијске државе, принц је погинуо у окршају са братовљевом војском код Кунаксе 401. пре н. е. што је грчке најамнике довело у веома незгодну ситуацију, с обзиром да су остали у средишту непријатељског царства, окружени Персијанцима са свих страна. Када су Персијанци на превару побили грчке вође, Ксенофонт је са неколицином својих другова стао на чело грчких најамника и повео их у пробој кроз непријатељску земљу ка сигурности хеленске територије. Након петнаест месеци око 10 000 Грка стигло је до Трапезунта, хеленске колоније на обали Црног мора. После Трапезунта најамници су се поделили тако што је део ступио у службу трачког краља Сеута II, а други део у службу спартанског војсковође Тиброна.

Марш десет хиљада, у коме је малобројна хеленска војска успела да се спасе из срца моћног персијског царства, издржи сва искушења и докопа се морске обале, постао је познат догађај у грчком свету. Софенет из Стимфала, један од стратега који је учествовао у повратку 10.000 хеленских најамника, први је описао њихове доживљаје, али се Ксенофонту чинило да његове заслуге за спасоносан исход похода нису довољно истакнуте. Због тога је решио да напише своју верзију догађаја и насловио га је Анабаса. Међутим, да би дело деловало што уверљивије и веродостојније, као и да не би испало са сам себе хвали, Ксенофонт га је издао под именом Темистоген (син Правде) из Сиракузе. Слично каснијим Цезаровим Коментарима, тако је и Ксенофонт о себи писао у трећем лицу.

Током античког и, каснијег, византијског периода, Ксенофонт је због своје јасноће стила и учености био радо читан писац, а његов псеудоним Темистоген био је у ствари први књижевни псеудоним у историји књижевности.

Литература

М. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 1982 (Треће издање), стр.441-443.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported