Проституција у старом Котору

Проституција је била део живота средњовековног Котора. О томе сведочи више судских спорова поведених у вези са овим занимањем, међутим, није познато да ли су у Kотору постојале јавне куће иако се и њихово постојање може наслутити.


Бедеми старог Котора
Бедеми старог Котора

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

У вези са проституцијом вођен је један судски спор 1336. године. Наиме, тада је Басе Салвин, у то време которски судија, оптужио извесну Драгају да је изнајмила подрум своје куће проституткама. То се, како је тврдио судија Салвин, противило одредбама статута. Драгаја је порицала оптужбе али су судије Марин Голија и Tрипун Бућа пресудили у Салвинову корист и забранили издавање простора проституткама. Ако би Драгаја наставила са овом делатношћу упркос пресуди Салвин је имао право да их растера.

У већини приморских градова 14. века постојале су јавне куће али није сигурно да ли је такав случај био и са Котором. Према одредбама будванског Статута, puttane, како су означаване проститутке, морале су да покривају главе на посебан начин и нису имале право да живе у близини госпођа племенитог рода или монахиња. У Дубровнику су живеле у посебној кући у уличици која је називана кастелетум, а старешина ове куће називана је опатица бордела. Додуше, ипак постоје индиције да је и у Котору постојала јавна кућa: једна которска чесма носи назив Карампана што вероватно потиче од италијанског назива Ca' Rampani, имена чувене венецијанске јавне куће коју је водила породица Рампани. Термин Ca' Rampani већ о 14. века означава ланац јавних кућа ове породице.

Литература

В. Живковић, Котор — модел касносредњовековног града, Приватни живот у српским земљама средњег века (ур. С. Марјановић-Душанић и Д. Поповић), Београд 2004.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported