Прибор за јело у средњовековној Србији

У средњовековној Србији, користио се разноврстан прибор за јело који се разликовао у зависности од поднебља и начина исхране, али превасходно од социјалног статуса и богаства оних који су се њиме служили.


Свадба у Кани приказана на фресци у манастиру Грачаница око 1320. године. Иако углавном приказују новозаветне догађаје средњовековне фреске приказују материјалну културу и схватања времена у коме су настале.
Свадба у Кани приказана на фресци у манастиру Грачаница око 1320. године. Иако углавном приказују новозаветне догађаје средњовековне фреске приказују материјалну културу и схватања времена у коме су настале.

Извођач: Јелена Петковић. >>>

Јело се служило за столом, са синије која је била округла или четвртаста а у најстарија времена и са земље. У домовима средњовековне српске господе столови су се покривали столњацима који се помињу у покладу (депозиту) Белославе, удовице краља Стефана Владислава и његовог сина Десе. У писаним изворима, прибор за јело најчешће се помиње у вези са покладом који је остављан у Дубровнику како би се породице обезбедиле у случају великих недаћа. Тако се у пописима поклада помиње углавном луксузни прибор за јело као што су златне, позлаћене или сребрне чаше. У Дубровнику је била похрањена велика сребрна чаша са знамењем војводе Сандаља Хранића, а деспот Ђурађ Бранковић је оставио чаше писане и позлаћене. Ђурађ Бранковић је у дубровачком покладу оставио чак 50 позлаћених чаша.

Као прибор за јело употребљаване су кашике, виљушке и ножеви који су могли бити гвоздени, али и од корала, сребра или позлаћени. Посуђе је и увожено, али и израђивано у српској држави па се тако у 15. веку помињу српска гвоздена боца, пехар српски и пехар на босански начин што указује да су производи српских и босанских занатлија били на неки начин особени. Поред писаних извора за реконструисање изгледа средњовековног прибора за јело од значаја су археолошки налази као и фреске у средњовековним манастирима. Иако углавном приказују новозаветне сцене, елементи свакодневног живота на фрескама (међу њима и прибора за јело) одсликавају средњовековни свакодневни живот.

Литература

М. Спремић, Јело и пиће, стр. 133—135. у Приватни живот у српским земљама средњег века (ур. С. Марјановић-Душанић и Д. Поповић), Београд 2004.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported