Веласкез:Предаја Бреде

Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599—1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625. Предаја кључева града одиграла се три дана касније, 5. јуна 1625. док ће крај фландријској независности доћи 1639. године. Данас се ово уље на платну величине 3,07 х 3,67 метара налази у музеју Прадо, у Мадриду, и представља једну од највећих и свакако најкомплекснијих Веласкезових слика, осим евентуално Менина.


Предаја Бреде, Дијего Веласкез
Предаја Бреде, Дијего Веласкез

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Између 1568. и 1648. године вођен је Осамдесетогодишњи рат у коме се седамнаест холандских провинција борило за независност од шпанске доминације. Предајом Бреде окончала се дуга опсада овог стратешки важног града који је уједно и представљао пролаз за Холандију. Под вођством Амброзија Спиноле, ђеновљанског војсковође који је командовао шпанским трупама у Фландрији, Шпанци су држали под опсадом овај град док се опседнути, притиснути глађу, нису предали. Церемонију предаје детаљно је описао Херманус Хуго, а касније је била приказана и на огромној гравури Жака Калоа (1628). Према овим изворима, град је напустило у највећем реду 3.500 војника под командом холандског војсковође Јустина де Насауа, док је Спинола са својим официрима посматрао њихово повлачење из даљине. Ови извори такође наводе да је Спинола поставио великодушне услове предаје у част храбрости бранилаца Бреде.

Пад Бреде имао је огроман пропагандни значај за Шпанце и ова слика чинила је део колекције од 12 слика наручених за Краљевски салон у палати Ретиро на којима је требало да буду представљене одлучујуће битке у којима су снаге Филипа IV однеле победу над холандским устаницима између 1625 y 1633. Поред ових слика, свечани салон такође је красило 10 слика Франсиска Зурбарана, са епизодама из живота Херкула, митског оснивача Хабзбуршке династије, као и Веласкезови портрети три генерације чланова краљевске породице: Филип III и његова супруга, Маргарита од Аустрије, Филип IV и Изабела Бурбонска, и принц Балтазар Карлос. Све заједно, ове слике представљале су славу шпанских Хабзбурга као и њихову непобедиву моћ у рату против холандских провинција.

Међутим, Веласкез на овој слици не слави шпанску победу. Напротив, сликар је највероватније нашао инспирацију у једној сцени комедије Опсада Бреде Педра Каледерона де ла Барке која је премијерно приказана неколико месеци након догађаја и у којој у моменту примопредаје кључева града, Еспинола каже: Јустине, примам их [кључеве] и знам колико сте храбри, као и да храброст побеђеног чини славу победника. Веласкезово тумачење ових речи је маестрално сјајно. У ренесансном сликарству, био је обичај да се сцене предаје сликају по устаљеним правилима по којима је победник седео на коњу или на трону, док му се побеђени приближавао погнут отворено показујући своју потчињеност. На Веласкезовој слици, међутим, Спинола је сјахао с коња из поштовања према побеђенима и креће се у сусрет холандском војсковођи као себи равном. Веласкез је такође вешто ухватио моменат у коме Де Насау креће да клекне како би предао кључеве, али га Спинола зауставља положивши му руку на раме.

Композиција сцене такође је веома добро замишљена. Иза Еспиноле виде се војници и копља поређана једно до другог, која формирају савршену решетку које на неки начин сакривају пејзаж који се налази иза њих и тиме још више истичу дисциплину војника. Веласкез међутим, такође слика и четири копља која су нешто искошена, која само појачавају веродостојност сцене и истиче овалност целе композиције. Иза Јустина налазе се Холанђани, у мањем броју и похабанији и нешто неорганизованији, са краћим копљима која немарно држе сваки за себе, замишљени над својом ратном судбином. Цео тај део слике истиче се по јачим контрастима светлог и тамног. У позадини, види се пејзаж који је Веласкез насликао према гравурама оног времена, и с обзиром да није познавао оригинал, призор Бреде није баш најјаснији. Изнад Јустинове главе наласи се тзв. Црни ров, а у даљини се види неравномерна линија утврђења. Веласкез је вероватно унео превише уметничке слободе у осликавању пејзажа, али свакако јесте успео да дочара величину момента.

Ова слика, висока 3,07 метара и широка 3,69 метара, једна је од највећих Веласкезових слика, тако да је запањујућа чињеница да ју је Веласкез сликао директно на платну, користећи само неколико припремних цртежа за појединачне фигуре или групе људи. Импровизација израде слике види се на целој површини слике, с обзиром да је Веласкез дорађивао и преправљао на различитим фигурама и мотивима.

Литература

Mar Sánchez Ramón. Guía del Museo del Prado. Aldeasa, Madrid. стр. 96
Museo Prado. Enciclopedia online: Johnatan Brown. Lanzas o la rendicićon de Breda. (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported