Хитлер и Овенс

Џеси Овенс, амерички атлетичар, вероватно је најпознатији учесник Олимпијских игара одржаних у Берлину 1936. године. Освајач четири златне медаље, Овенс је у великој мери обележио ток игара, а његов спортски успех је касније интерпретиран као директни удар на Хитлерову расну политику, дебакл немачких спортиста на ОИ и разлог због кога Хитлер није хтео да честита победницима. Многи од ових навода су заправо мистификације и имају мало везе са самим Играма.


Додела медаља на Олимпијским играма 1936. године у Берлину. На првом месту је Џеси Овенс (САД), друго место Карл Лудвиг Лонг (Немачка) и треће место Таџима (Јапан).
Додела медаља на Олимпијским играма 1936. године у Берлину. На првом месту је Џеси Овенс (САД), друго место Карл Лудвиг Лонг (Немачка) и треће место Таџима (Јапан).

Извођач: Слађана Братић. >>>

Сам Хитлер био је више него свестан могућег политичког значаја олимпијских игара. Требало је свету приказати слику нове, моћне Немачке, уједињене у својој оданости фиреру и његовим идејама. У лето 1936. престале су манифестације антијеврејског расположења, у Берлину су извођени огромни грађевински радови како би се град представио у најлепшем светлу. Препознат је и значај медија: отварање XXI летњих олимпијских игара пратило је десетине сниматеља којима је руководила талентована режисерка Лени Рифенштал, велики број америчких радио станица преузимао је и директно емитовао програм, а више од 3.000 емисија на преко педесет језика извештавало је о дешавањима на играма. Ово су биле и прве игре које су преношене путем телевизијског сигнала. За стране госте приређивани су раскошни пријеми којима су нацистичке вође хтеле да импресионирају свет.

Током две недеље спортских надметања највише пажње привукло је освајање четири златне медаље америчког црног атлетичара Џесија Овенса. Опште је познато да Хитлер није хтео да се рукује са Овенсом нити да му честита. Заправо, није ни било предвиђено да Хитлер честита било ком спортисти па ни Овенсу. Хитлер је својевољно, без знања организатора честитао освајачима медаља из Немачке и Финске, али је пре завршетка такмичења у скоку увис напустио стадион. Да ли случајно или намерно, то га је спасило недоумице да ли да се рукује или не са Корнелијусом Џонсоном и Дејвидом Албрајтоном који су освојили прва два места на овом такмичењу. И пре него што је Овенс освојио прву медаљу, Хитлера је гроф Баје-Латур обавестио да као почасни гост не мора да честита победницима. Ипак посредно се може закључити, из доцнијег казивања Балдура фон Шираха, да је Хитлер гајио изразити анимозитет према црним атлетичарима који су наступали за САД. Он је Шираху, вођи Хитлерове омладине, наводно рекао да Американци треба да се стиде што су пустили да црнци за њих освајају медаље.

Приказивање Игара из 1936. године као неуспеха нацистичке политике не одговара историјским чињеницама. Наиме немачки спортисти су освојили највише медаља, и што је за нацистичко руководство било још важније — свет јесте био задивљен. Пропаганда је успела да покаже да је Немачка јака и јединствена али и отворена за посетиоце из читавог света. Вилијем Ширер, амерички новинар, написао је:

Бојим се да су нацисти постигли пропагандни успех. Као прво, они су организовали Игре на највишем нивоу до сада што је оставило утисак на учеснике. Друго, они су се показали веома пријатни пред посетиоцима, посебно у очима пословних људи.

Литература

Јан Кершо, Хитлер. 1936—1945: Немезис, Београд 2004, стр. 35—39.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported