Одјек Везува на Балкану

Три записа у српским рукописима из 17. века који говоре о црном праху који је пао на земљу могу се довести у непосредну везу са ерупцијом вулкана Везува код Напуља која се одиграла 16. децембра 1631. године. Такође и на источној обали Јадрана ерупција је изазвала велику збуњеност и несигурност становништва што је такође оставило трага у ондашњој преписци. Колико су овај и слични догађаји утицали на климатске промене и уопште на живот становништва, представља широко, ново поље историографских истраживања, поред осталих дисциплина које се баве изучавањем климе.


**Атанасијус Кирхер**, Вулкан Везув, рад из 1638, објављен у делу Mundus Subterraneus 1664. године.
Атанасијус Кирхер, Вулкан Везув, рад из 1638, објављен у делу Mundus Subterraneus 1664. године.

Извођач: Хеника Соловјев. >>>

Најпознатија ерупција Везува је свакако она из 79. године која је свом силином сравнила са земљом римске градове Помпеју и Херкуланеум. Ерупција из 1631. године свакако је била далеко слабија од те из старог века, и прозроковала је неупоредиво мања разарања и људске жртве, али је свакако произвела велико узбуђење и забринутост, не само у Италији, него и у околним земљама. Ерупцији је претходило неколико снажних земљотреса који су потресали ову подручје почев од 10. децембра. Извори на Везуву постали су блатњави, а неки су пресушили да би од вечери 15. децембра потреси праћени тутњавом постали све учесталији. Сутрадан, у уторак, између 6 и 7 сати ујутро по данашњем тј. 11. и 12. часа по ондашњем рачуњању времена отворила се прва пукотина на вулкану, а затим је вулкан избацио огромну количину гасова и пепела на висину од око 20 км. Убрзо се формирао велики облак из кога је у области Напуља падала киша са вулканским пепелом, а сличне временске прилике задесиле су област Лечеа у Апулији близу Јадранске обале. Велики број савременика оставио је белешке о овом догађају. Кардинал Буонкомпањо је боравио у својој резиденцији у насељу Торе дел Грека, око 6 км југозападно од кратера све до понедељка увече. Уплашен громогласном тутњавом, једва је побегао у Напуљ где је наредио да се одмах организује процесија. Црни вулкански дим је потпуно прекрио небо, а ваздух је био испуњен непријатним мирисом који је отежавао дисање. Несумњиво је да је оваква атмосфера многим становницима деловала попут остварења апокалиптичних пророчансатва. И током ноћи цркве су биле пуне народа који се исповедао, а кардинал је издао заповест да се опраштају и најтежи греси. Падине Везува остале су без икакве вегетације. Асканије Капече, учени језуита, присетио се у свом писму сведочанстава о ранијим ерупцијама, из дела Плинија, Диона Касија и Касиодора. Капече се надао да би вулкански пепео могао да побољша плодност земље чиме би се надокнадила штета коју је цела област претрпела. Такође је страховао да ће, ако се пепео некако не уклони, завладати глад јер ће свака пољопривредна активност бити онемогућена.

Пепео који је вулкан избацио није само падао на подручју јужне Италије, већ су у различитим тренуцима 16. и 17. децембра киша пепела и сам пепео пали и на Дубровник, Котор, Пелопонез и Цариград. У српским православним манастирима застрашени монаси су оставили записе настале под утицајем овог догађаја. У једном од њих наводи се да је у лето 7140. пао прах са небеса на земљу. Прах беше као пепел черн. Сва три записа бележе као годину дешавања 7140. годину од стварања света, а као датум 7. децембар, док један запис бележи да се ово десило у среду. Конверзијом ових датума на Грегоријански календар добија се 17. децембар 1631. године. Како италијански извори наводе да се ерупција десила 16. децембра српски монаси су већ сутрадан запазили и записали атмосферске појаве које је она изазвала. Историчарка Јелена Мргић је покушала да утврди и у које доба дана су монаси уочили ову појаву. Проблем приликом решавања овог питања проистиче отуда што се не зна за сваки од записа где је тачно настао. Први запис је сачуван у Четворојеванђељу (рукопис број 16) у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Други запис је сачуван на последњој страници рукописа Златоуста број 75 који се налази у Софијској библиотеци. Није могуће одредити где је живео монах који је забележио овај запис. Последњи међу ова три записа настао је вероватно у тиквешком манастиру Светог Ђорђа (Полошко) у долини Црне Реке недалеко од Кавадараца.

Киша пепела је пала у Дубровнику у 10 часова увече, односно 12 сати након ерупције, па се на основу овога може закључито да се облак пепела кретао брзином од нешто преко 30 км на час. И у Дубровнику је ова појава изазвала велики страх па је одмах организована процесија. Сат времена касније прва оваква киша пала је и у подучје Котора. Према навођењу анонимног хроничара са Корчуле је пристигло писмо у коме се наводи да се 16. и 17. децембра чула громогласна бука која је подсећала на звук поморске битке артиљеријом због чега је млетачки генерал Далмације наредио да војска буде у приправности. Сличне вести долазиле су и из других места. У Пљевљима вулкански пепео је падао вероватно тек после 2 сата ујутро 17. децембра па је предео прекривен пепелом био први призор који су монаси видели ујутро 7/17. децембра 1631. године. Исти случај био је вероватно и са братственицима Полошког манастира. Јелена Мргић је такође истакла да и поред тога што су монаси забележили овај догађај они не пружају никакво објашњење. Наиме, у многобројним записима где се бележе природне катастрофе и астрономске појаве давана су објашњења у складу са хришћанским учењем, док је у овом случају обавештење остало на нивоу концизне белешке. Вероватан разлог је то што није у њима познатој литератури било преседана једном оваквом догађају, односно црни прах који је пао са небеса представљао је за оновремене људе потпуно јединствен догађај. Савремени италијаснки извори могли су да траже паралеле у класичној књижевности док код српских монаха преовладава зачуђеност пред непознатом појавом.

Литература

Јелена Мргић, Паде прах са небеса на земљу — ерупција Везува 1631. и балканске земље, Balcanica 35 (2004), 223—238.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported