Београдска мумија

Павле Риђички, племић од Скрибешћа (1805—1893), рођен и сахрањен у Мокрину, на свом путовању по Блиском истоку, у Луксору 1888. године је купио, како се наводи у дародавном писму, „из родољубиве намере понео из далеке земље […] не за себе, него за српски народ,“ праву египатску мумију коју је јула исте године поклонио Народном музеју у Београду.


Мумија коју је купио Павле Риђички у Луксору 1888. године. Данас се налази у депоу Филозофског факултета у Београду
Мумија коју је купио Павле Риђички у Луксору 1888. године. Данас се налази у депоу Филозофског факултета у Београду

Извођач: Снежана Сенић. >>>

Мумија је по жељи дародавца била једно време изложена у Народном музеју, да је народ српски гледи и њоме стварно се поучи о једном нарочитом обичају старих Mисираца, међутим врло брзо је пала у заборав и небригу. Иако је највероватније мумија већ била делимично оштећена када је била купљена, извесно је да је њеном пропадању, осим два бомбардовања, веома допринели и неодговарајуће руковање, смештај и услови чувања у последњих педесет година.

Од 1893. је била изложена у Капетан Мишином здању, све док приликом бомбардовања Београда 1915. године просторија у којој се налазила није била погођена гранатом која је разбила витрину у којој се мумија налазила. Од тада, па све до дан данас, београдску мумију јавност више није видела.

Мумија је стара око 3000 година, представља високог свештеника по имену Несмин у храму бога плодности Мина. Највећи део обухвата руке, труп и ноге до колена. Глава, доња вилица и доњи део ногу је одвојен од тела, као и више разноразних костију (рамена, кључњача, лопатице, неколико пршљенова врата итд.). Ковчег у коме се мумија налази, дугачак је 182,5 центиметра, израђен је од тамариковог дрвета. Осликан је плавом, зеленом, жутом, црвеном, црном и белом бојом, а неки делови су имали и позлату, што указује на виши друштвени статус покојника.

Данас се мумија налази у депоу Филозофског факултета јер ју је Народни музеј уступио у виду дуготрајне позајмице Филозофском факултету за потребе студената археологије. међутим, још увек не постоје задовољавајући услови у којима би јавност могла да је види. За њено излагање неопходна је специјална витрина, која се може набавити у Франкфурту за 70.000 евра. Међутим, још увек не постоји никакав договор за њену набавку.

Литература

Анђелковић, Б. (1994) Први резултати анализе мумије из Народног музеја у Београду. Зборник Народног музеја 15-1: 153-159 (извор)
Анђелковић, Б. (1995) Павле Риђички - донатор Београдске мумије: реконструкција пута на Блиски исток 1888. Годишњак за друштвену историју 2/3: 329-343 (извор)
Анђелковић, Б. (1997) Београдска мумија. Зборник Филозофског факултета 19-A: 91-104 (извор)
Београдска мумија заборављена у подруму. Студентски свет 5. октобар 2008 (извор)
Од мумије до Брозових пионира. Политика, 29. април 2008. (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported