Ја продајем амреле!

Знате ли шта је то Мацина фабрика? У првој половини 20. века, Јевреји су дали значајан допринос развитку српске индустрије и трговине у европском смислу речи. Један од њих, Моша Аврам звани Маца, основао је прву радионицу кишобрана и сунцобрана која је убрзо прерасла у Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана, а од Моше направила угледног и богатог човека предратног Београда. Главни Мошин мото био је: човек може да иде без доњег веша, јер то се не види, али не без амрела, јер се то види!


Кишобрани
Кишобрани

Као сваки пословни човек, Маца је знао да су маркетинг и реклама основе за добро пословање. Стога је своје кишобране, које је прво увозио, а касније и сам производио, рекламирао на најразличитије начине: власницима берберница слао је слике кућића и мачића са рекламним натписима, а по граду је лепио рекламне плакате са којих је Београђанима поручивао да нико не изгледа лепо кад покисне и да сваки Србин и домаћин треба да носи амрел, да не изгледа као адраповац.

Како се Мошин посао развијао, тако је захтевао и веће просторије, па се ускоро цела фабрика преселила у зграду која и данас постоји на углу Васине и Змај Јовине и заузела један цео спрат. Асортиман прве српске фабрике амрела био је обиман: Моша је производио од финих дамских и свакдбених сунцобрана са чипком до јаких и робустних кишобрана за сељаке са дебелом дршком, кишобрана за свештенике као и кишобрана и сунцобрана за пуније даме и господу.

Моша је, кажу, био увек љубазан и дружељубив, и о свему је волео да поразговара, осим о једном: политици. Такве теме је одмах одлучно прекидао реченицом која је дуго времена живела као народни израз: Нисам чуо и нећу да чујем. Ја продајем амреле!

Литература

Урош Комленовић. Београд кога још има: Поправљамо кишобране. Време, бр. 543 (линк)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported