Знате ли шта је то Мацина фабрика? У првој половини 20. века, Јевреји су дали значајан допринос развитку српске индустрије и трговине у европском смислу речи. Један од њих, Моша Аврам звани Маца, основао је прву радионицу кишобрана и сунцобрана која је убрзо прерасла у Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана, а од Моше направила угледног и богатог човека предратног Београда. Главни Мошин мото био је: човек може да иде без доњег веша, јер то се не види, али не без амрела, јер се то види!
 |
| Кишобрани |
Као сваки пословни човек, Маца је знао да су маркетинг и реклама основе за добро пословање. Стога је своје кишобране, које је прво увозио, а касније и сам производио, рекламирао на најразличитије начине: власницима берберница слао је слике кућића и мачића са рекламним натписима, а по граду је лепио рекламне плакате са којих је Београђанима поручивао да нико не изгледа лепо кад покисне и да сваки Србин и домаћин треба да носи амрел, да не изгледа као адраповац.
Како се Мошин посао развијао, тако је захтевао и веће просторије, па се ускоро цела фабрика преселила у зграду која и данас постоји на углу Васине и Змај Јовине и заузела један цео спрат. Асортиман прве српске фабрике амрела био је обиман: Моша је производио од финих дамских и свакдбених сунцобрана са чипком до јаких и робустних кишобрана за сељаке са дебелом дршком, кишобрана за свештенике као и кишобрана и сунцобрана за пуније даме и господу.
Моша је, кажу, био увек љубазан и дружељубив, и о свему је волео да поразговара, осим о једном: политици. Такве теме је одмах одлучно прекидао реченицом која је дуго времена живела као народни израз: Нисам чуо и нећу да чујем. Ја продајем амреле!
Литература
Урош Комленовић. Београд кога још има: Поправљамо кишобране. Време, бр. 543 (линк)