Луј IX Свети у крсташком походу

Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности…


**Луј IX Свети током Седмог крсташког рата**, минијатура из 13. века.
Луј IX Свети током Седмог крсташког рата, минијатура из 13. века.

Након обимних припрема за поход, Луј је испловио из Француске 25. августа 1248. а на походу га је пратио познати љетописац Жан де Жоенвил, који је описао њихово ратовање на Истоку. У септембру исте године Луј је допловио на Кипар, гдје га је чекао велики мајстор темпалара Гијом де Сонак. Крсташи су се одатле упутили у Египат, који је био главна мета овог похода — египатски султан је контролисао Јерусалим, па је план био да се сломи његова моћ и тако се лакше дође до Светог града. Крсташка војска се искрцала у Египту, 5. јуна 1249. На самој обали их је дочекала муслиманска војска из Дамијете, али су хришћани успјели да их надвладају и натјерају на повлачење. Пошто су муслимани евакуисали становништво из важне тврђаве Дамијете, она је лако пала у руке крсташа, који су се након сукоба с муслиманима из ког су изашли као победници, кренули даље на југ, на Каиро. Пошто је умро египатски султан, све се чинило да ће крсташи имати успјеха. Међутим, запели су приликом преласка једног рукавца Нила и то их је задржало на том мјесту мјесец дана. Војску, која је прелазила ријеку, предводио је Ришер Дартуа, Лујев брат, Виљем Лонгеспи, гроф од Салзберија и темплари. Када је половина војника прешла на другу страну, тамо их је чекала муслиманска војска. Сукоб је постао неизбјежан, па је Ришер, не сачекавши брата, кренуо у јуриш и натјерао муслимане да се повуку у оближњи Мансурах. Темпларима се ова Ришерова иницијатива нимало није свидјела зато што су они по правилу први кретали у бој, па су послали гласника да то саопшти Ришеру, али је Фуко ди Мерл, који је држао узде Ришеровог коња, био глув и није му пренио поруку. Код Мансураха су крсташи доживјели пораз.

Луј није могао да им помогне, пошто је још увијек био с друге стране ријеке, а поред свега оболио је и од дизентерије. Жоенвил биљежи, како су му слуге одсјекле доњи дио гаћа, да би му олакшали ситуацију. Луј је хтио да преговара, али су његови захтјеви били одбијени. Онда је наредио повлачење, али је муслиманска војска пратила крсташе и задавала им велике губитке. Напослијетку је и сам краљ пао у заробљеништво. У замијену за краља, муслиманима је враћена Дамијета. Остало је још да се плати одштета, која је била предвиђена. Када је новац пребројан, недостајало је 30 000 ливри. Обавезу да прикупи ту суму преузео је Жоенвил, који је у споразуму са Лујем кренуо да тражи позајмицу од темплара.

Када је дошао код темплара и објаснио им ситуацију, велики мајстор Стефан Дотрикур није могао да му изађе у сусрет, правдајући се да они могу да исплате новац једино онима који су га код њих уложили. Након што су са обије стране пале тешке ријечи, маршал темплара Режинал де Вишије, пронашао је рјешење; они не могу да му дају новац, али могу да исценирају да га је он силом узео. Тако је Жоенвил дошао на галију и почео да витла сјекиром, што је на смрт преплашило темпларског благајника. Режинал де Вишије, који је све ово посматрао са стране, уплашио се да овај стварно не почини насиље и одмах је наредио благајнику да му преда новац. Тако је прикупљен остатак новца потребан за откупнину. Пошто је био ослобођен, Луј IX је дошао у Акру. Ту је остао четири године и на све начине је покушавао да покрене још једну велику акцију против муслимана. Сва његова настојања била су неуспјешна, тако да се 1254. вратио у Француску. Једини резултат овог амбициозног похода било је ојачавање неколико утврђења (Цезареја, Јафа, Сидон и Акра) значајних за одбрану латинских поседа на Истоку.

Литература

Šon Martin, Templari — istorijat i mitovi legendarnog viteškog reda, Beograd 2009.
The memoirs of Lord Joinville, a new english version by Ethel Wedgwood, London 1906.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported