Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића

У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно пренео у шаљиву игру Адам и берберин—први људи (1879, 1881). Ова писма, како Драгиша Живковић наглашава у свом истраживању, нису само показатељ манира српског грађанства, чији живот описује Јаков Игњатовић, већ су и израз књижевних конвенција које је Игњатовић преузимао а што омогућава да се расветле његови књижевни узори и типологија његових романа…


**Новак Радонић** (1826—1890), //Портрет Јакова Игњатовића//.
Новак Радонић (1826—1890), Портрет Јакова Игњатовића.

У роману Трпен-спасен љубавна писма пише углавном Ђока Глађеновић, берберин у официни мајстора Максе Свилокосића, својим многобројним љубавима, Салики Селингер, Милеви Свилокосић, Текли Шпицедер а инкорпорирано је у тексту романа и неколико њихових одговора Ђоки. Прво од ових писама упућено је ћерки мајстора Максе Свилокосића, фрајла-Милеви коју је напустио удварач лаћман Предић:

Драга госпођице! — Први пут кад сам Вас видео, заволео сам Вас, и моје је срце за Вас куцало. Ја Вас јако волим, драга госпођице, ја знам да Ви војнике радо имате, али лаћман је отишао, он се више неће вратити. Отац зна да Вас ја волим, ја сам субјект, кад Вас узмем живећемо као птица канаринка. Реците једанпут — да, и све је готово, ја Вас љубим и јесам са Вама у светом духу. Љубим руке. Ђока Глађеновић, субјект у првој официни код господара Свилокосића. Збогом.

Ово, као и друга сличан писма у роману писана су у складу са одређеним конвенцијама и стереотипима. Порекло тих конвенција мже се тражити још у доба рококоа и барока, из ондашњих Briefsteler-а и Komplimentierbücher-а (збирки фраза и комплимената) а који опет потичу још из средњег века. Првобитно састављане на латинском језику ове збирке су од 14. века постали саставни део писаног обраћања и на народним језицима. Од 18. века ови обрасци су широко распрострањени и међу грађанством. Од краја 17. века у стил ових писама продире и утицај пијетизма који одликују религиозне тежње и љубавна чежња. И Игњатовићев јунак Глађеновић у више наврата у писмима користи религијску фразеологију приликом исказивања својих љубавних осећања (он благосиља на крају писама са Амин, воли у Светоме Духу по 1000 пута и слично). У Briefsteller-има су романтичне душе проналазиле обрасце за писање писама док је Komplimentierbuch давао шира упутства за галантно држање у друштву. Ти приручници нису указивали само на различите комплименет већ су давали упутства и за галантну конверзацију у удварању. Део лектире грађанских породица ови приручници су лагано постајали почев од објављивања књиге Кристијана Вајса (Christian Weise), професора реторике и полититике у Вајсенфелсу, Politischer Redner 1677. године. У питању је био до детаља разрађен систем уљудног опхођења и конверзације. Међу писцима оваквих приручника најпопуларнији су били: Аугуст Бозе (1661—1742), познат и као Таландер, и Кристијан Хунолд (1681—1721) кога су звали и Менантес. Таландер, који је био и близак пријатељ Емануела Канта, написао је велики број дворско-историјских романа барокног типа и љубавно-галантних приповести као и тротомни Briefsteller који је објављен у Лајпцигу између 1690. и 1694. године. Менантес је био преводилац дворско-историјских и љубавних романа и приповедака са француског (Фенелонов Телемах, 1707, 1715), италијанског и латинског језика, песник галантних стихова и аутор Briefstellera читаног и у 18. веку.

Ова литература била је распрострањена и међу српским читаоцима и одатле су и много познији српски писци црпили инспирацију за своја дела. Према Драгиши Живковићу, коришћење оваквих дела као књижевних узора код Јакова Игњатовића значајно је и због тога што повезује његово стваралаштво са старијим епохама европског романескног стваралашта. Иако Игњатовићев јунак Глађеновић понекад заборави на једно од основних правила Книгеовог бонтона, да треба сачувати достојанство и после раскида љубавне везе (па тако Салики Селингер поручује: ви сте само собарица, а ја хоћу да постанем доктор. Оставите ме на миру, има доста јурата и солдата, мени више нисте потребни, по мени, можете и месара узети… ) и у роману Трпен-спасен, и у Милану Наранџићу и Вечитом младожењи, прусутно је безброј термина из приручника галантног понашања (штуцер, каваљер, гавалири, шмајхлери, салони, абентојери, ероберунзи, галантом, денди, џентлмени, модерни Fraunenlob-и). Типичан пример коришћења ових књижевних узора је један разговор који воде Милан и три фрајле, јунаци романа Милан Наранџић. Тај разговор у потпуности је изведен према упутима из приручника Кристијана Вајсеа објављеног 1766. године у коме је извршена подела комплимента на три дела: propositio или излагање, где се говори о расположењу говорника који упућује комплимент, затим insinuatio или ласкање у коме препоручује своју личност и своја осећања другој особи како би постигао њену наклоност да би на крају уследио votum или жеља за добробит и срећу особе којој је комлимент упућен.

Ови књижевни утицаји указују да је Игњатовићево романескно стваралаштво ослоњено, између осталог, и на европски роман барокног и рококо периода, односно на књижевност 17. и раног 18. века. Поред бројних других утицаја које су истраживачи истицали (пикарски, авантуристички, путни, образовни, сентиментални и реалистички роман 19. века иако је ово последња теза Милоша Савковића умногоме напуштена) периодизацијско-стилску једначину романа Јакова Игњатовића, како је означава Драгиша Живковић, треба допунити и старијим типом европског романа, који према мишљењу истог аутора у формирању Игњатовићевог романескног опуса има далеко већу улогу од оне која му је придавана.

Литература

Драгиша Живковић, Љубавна преписка у роману Трпен-спасен Јакова Игњатовића у књизи Токови српске књижевности: од класицизма и бидермајера до експресионизма, Нови Сад 1991, стр. 302—310.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported