Кула Белем

Кула из Белема, један од најлепших примера мануелинске уметности, подигнута је као утврђење у част експедиције Васка де Гаме и својом лепотом подсећа на велика поморска открића 16. века која су поставила темеље модерном свету.


Кула Белем излазу из естуара реке Тахо, последња станица у Европи где су пристајали трговачки бродови који су кретали за португалске америчке колоније
Кула Белем излазу из естуара реке Тахо, последња станица у Европи где су пристајали трговачки бродови који су кретали за португалске америчке колоније

Извођач: М. М.. >>>

У току периода Великих открића, Лисабон је нагло добио на значају и претворио се у прави космополитски центар у коме су се мешале различите културе и идеје. Португалска престоница је у 16. веку постала обавезна станица на трговачким поморским путовањима, па се стога појавила и потреба да се боље заштити.

Краљ Жоао II отпочео је градњу три стратешки распоређена утврђења на реци Тахо: Сан Себастијан у Капарики, Сан Антонио у Каскаису, и Белем, на улазу у Лисабон. Када је Жоао II умро, остварење његовог архитектонског плана наставио је његов наследник, Мануел I, који је овој трећој, лисабонској кули дао име светог Винсента од Белема, свеца заштитника Лисабона.

Израда пројекта за ову кулу била је поверена архитекти Франсиску де Аруди, а радови су отпочели 1514. и завршили се шест година касније, 1520. Одбрамбена кула заменила је један стари брод и постала је место одакле су испловљавали сви бродови који су кретали на пут преко Атлантика, за Америку. Била је подигнута на острвцету недалеко од обале у реци Тахо, и била је окружена са свих страна водом, међутим, временом острвце се спојило са копном. Kула је полако почела да губи свој првобитни одбрамбени карактер и почела је да се користи као царинарница, затим као телеграфска станица, светионик, а једно време је била претворена и у тамницу за политичке затворенике.

Кула из Белема је карактеристична по свом китњастом стилу, у историји уметности познатом као мануелински стил, који је добио име по краљу Мануелу I, и који обједињује најразличитије архитектонске стилове, као лукове, конопце и крстове витешког реда Христа, којем је припадао и сам краљ Мануел.

Висока 35 метара, кула има четвртасту структуру која се издиже на неравномерном шестоугаонику и окренута је ка реци. Са обале се стиже на кулу преко једноставног покретног мостића. Кула је првенствено била предвиђена за одбрану, и састоји се од велике коморе са потпорним луковима ширине 3,5 метара и на чијим зидовима постоји 16 отвора кроз које су се испаљивали топови који су и данас присутни. Централни отвор на овој комори служио је као одвод дима барута који би настајао испаљивањем ђулади. Изнад коморе, налази се тераса на којој се налази мало светилиште посвећено Нашој Госпи Добре Наде, која је такође позната и као Девица Грожђа. На угловима ове платформе налазие се мале куле које се завршавају маварским куполама и украшене су фигурама животиња.

На једној од тих кула налази се фигура носорога, која је уједно и прва уметничка представа ове животиње у Европи. Занимљиво је да је ова фигура била направљена у част првог носорога који је дошао у Европу и који се звао Ганда. Ганда је био поклон султана португалске Индије Мануелу I. Пошто је прво пустио да се португалски народ нагледа те чудне животиње, португалски краљ је онда организовао борбу између Ганде и слона (који је на крају побегао), а након неколико месеци, одлучио је да носорога поклони папи Лаву X. На путу за Рим, прошао је поред Марсеја, где је лично француски краљ тражио да брод пристане како би видео необичну животињу. Ганда је имао тужну судбину — након неког времена проведеног у Риму, Ганда је опет пошао на путовање, али брод на којем је пловио потонуо је крај обала Лигурије. Несрећни носорог, који је био у ланцима, није могао да се спасе и удавио се.

Кула из Белема је 1910. године проглашена националном баштином Португала, а 1983. године постала је и део светске баштине Унеска.

Литература

Званичан сајт Унеска. (извор)
Fogonazos, 24. avgust 2007. (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported