Круна ердељског кнеза из 17. века сматрала се током скоро читавог 19. века круном српског кнеза Лазара…
 |
| Круна Иштвана Бочкаија |
| Извођач: Мирослав Шолти. >>> |
Иштван Бочкаи је био кнез Ердеља (Трансилваније) од 1605. до 1606. године, током последње године Дугог рата (1591—1606) између Хабзбурга и Османлија. Услед страховладе хабзбуршког генерала Басте над протестантским племством у Ердељу, Бочкаj се 1605. подигао на устанак и убрзо под својом влашћу ујединио Ердељ и територију северозападне Угарске, односно титуларне Краљевине Мађарске која је формално признавала хабзбуршку власт. Како би се одупро Хабзбурзима, Бочкаи је затражио заштиту Османлија и понудио је султану прихватање вазалних обавеза. Међутим, када је велики везир кренуо на пут с круном коју је Порта наменила Бочкаију као симбол прихватања вазалних обавеза према Османском царству, султан је увећао своје захтеве. Бочкаи је одбио да прихвати обавезу да тврђаве које је заузео преда Турцима, па је у лето 1605. круну примио од великог везира Мехмеда Лале као приватан поклон, а не као симбол прихватања вазалског односа. Убрзо се измирио са царем Рудолфом II, а мир у Житватороку, којим је 11. новембра 1606. Дуги рат окончан, донео је Ердељу повлашћен положај који су гарантовали и Хабзбурзи и Османлије.
Крајем 17. века, Карловачким миром из 1699. Ердељ је ипак био прикључен Хабзбуршкој монархији, а круна Иштвана Бочкаија завршила је у бечкој ризници дворца Хофбург. Круна, богато украшена драгим камењем попут спинела, рубина, тиркиза и бисера са смарагдом на врху (орфаносу), представља камелаукион, тип круне који су носили средњовековни владари српских земаља. Због тога се управо круна ердељског кнеза с почетка 17. века током скоро целог 19. века погрешно сматрала за круну српског кнеза Лазара Хребељановића. После проглашења Србије за краљевину 1882. први краљ од Косова Милан Обреновић (1868—1889 ) затражио је Бочкаијеву круну од аустријског цара Франца Јозефа да се њом крунише. Франц Јозеф је ову молбу одбио, а плаховити Милан Обреновић је након тога одустао од обреда крунисања. Тиме је краљ Петар I Карађорђевић (1903—1921 ) био и остао једини владар нововековне Србије који је био крунисан.
Литература
Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 499, 510.
П. Рокај, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш, Историја Мађара, Clio, Београд 2002, стр. 239—243.