Коперникове биографије као поље полемика

Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са развојем астрономије и физике Коперников хелиоцентрични модел је стицао све више присталица и све чвршћу, научну верификацију, тако да није било потребе да се дела о њему користе за промоцију његових идеја. Национална размимоилажења су тек касније постала актуелна и у битном су обележила написе о Копернику у Пољској и Немачкој током 19. и у првој половини 20. века


**Јан Матејко** (1838–1893), Астроном Коперник, Разговор са Богом, уље на платну.
Јан Матејко (1838–1893), Астроном Коперник, Разговор са Богом, уље на платну.

Извођач: Ксенија Влаовић. >>>

Аутори који су писали у 16. веку (попут Паула Ђовиа (Paolo Giovio) и Николауса Ројснера (Nicolaus Reusner) у својим збиркама биографија избегавали су да коменаришу Коперникова астрономска достигнућа, а ако су то и чинили само су врло штуро извештавали о неспорном Коперниковом научном значају и његовој великој ерудицији. Неколико аутора из прве половине 17. века такође се нису опредељивали за или против Коперника док је Николаус Мулеријус (Nicolaus Mulerius, 1564—1630) још током својих студија у Лајдену 1680-их подржавао Коперникове идеје, а његов специфичан став може се објаснити калвинистичким породичним наслеђем и образовањем док су други писци Коперникових биографија углавном били католици. Највећи део интелектуалаца, који нису били математичари или астрономи, до краја 17. века нису се експлицитно опредељивали у вези са Коперниковим идејама. У ово време једини изричити антикоперникански став потекао је од Хајнриха Ансхелма фон Циглера унд Клипхаузена (Heinrich Anshelm von Ziegler und Kliphausen, 1663—1696) који је ипак био далеко ван главних ондашњих интелектуалних струјања. У првој половини 18. века хелиоцентрични систем је стицао све снажнију подршку на универзитетима и међу интелектуалном елитом. Иако је немачки филозоф и математичар Кристијан Волф (1679—1754) са дозом зебње предавао своја гледишта заснована на коперниканском моделу већ у следећој генерацији није било оваквих страховања. Просветитељски аутори попут Готшеда, Хердера и Северијена хелиоцентризам су посматрали као научно утемељену чињеницу па више није било потребе за његову промоцију кроз Коперникове биографије. Ипак, и у просветитељском интелектуалном програму Коперник је задржао истакнуто место—он је посматран као генијалан научник и кључна личност у развоју научног мишљења.

У наредном периоду националистичке распре имале су далеко већи значај од космолошких, барем када су у питању писци Коперникових биографија. Рани Коперникови биографији готово да уопште нису спомињали његову етничку или националну припадност. За њих је Коперник био из Пруске и члан угледне породице из Торна. Једини рани биограф који посвећује пажњу Коперниковим везама са Пољском био је Шимон Староволски (1588—1656) који је навео да је у размирицама између Пољске и Тевтонског реда, Коперник стао на страну пољске круне. Ипак, овде се пољско одређење односи на територијалну припадност, а не на национализам у модерном значењу те речи. Тек је колекција биографија Zycia Slawnych Polakow (Животи славних Пољака, 1788) од Јозефа Констанина Богусловског (1754—1817) заузела изразито националистичко гледиште у вези са Коперником. У другом издању из 1814. године објављеном у Вилни, и подељеној Пољској, објављена је неизмењена Коперникова биографија. Поједине биографије истакнутих личности објављене у 19. веку у Пољској, подељеној између Русије, Аустрије и Пруске, проткане су националистичким тенденцијама јер се сматрало да је то погодан начин за неговање националних осећања. Богусловски је био зачетник оваквог приступа о Копернику који је на пољској страни свој врхунац досегао са делом варшавског професора Адријана Кшижaновског (Adrian Krzyżanowski). Он је предузео низ путовања са циљем да прикупи материјал којим би доказао Коперникову припадност пољском националном корпусу. У двотомној збирци његових радова објављених у Варшави 1857. године неколико радова искључиво је посвећено питању Коперниковог порекла.

У ово време на немачкој страни преовлађивали су умерени тонови. Јохан Ватерих (Johann Watterich; 1826—1904) је у чланку Nikolaus Kopernik ein Deutscher (Никола Коперник Немац) формирао модел немачког присвајања Коперника који је касније понављан у небројано много радова. У првој половини 20. века, изразито полемички тон пољских аутора је ублажен након формирања Пољске републике по окончању Првог светског рата и раста националног самопоуздања Пољака. У двема обимним Коперниковим биографијама, Биркенмајеровој (Ludwik Antoni Birkenmajer) и Васјутињског (Jeremi Wasiutyński) у одељцима у којима је расправљано о националној припадности нису били присутни пропагандистички тонови. Ипак до пораста националистичких рапсрава у вези са Коперником дошло је у вези са Светском изложбом у Паризу 1937. године. У Пољском павиљону Коперник је означен као један од седам најзначајнијих пољских научника што је изазвало брзу реакцију званичних научних удружења из нацистичке Немачке. Кулминација нацистичких дела о Копернику уследила је као део прославе 400-те годишњице од његове смрти 1943. године. У појединим делима насталим у нацистичкој Немачкој Коперник је означаван као фолксдојчер и својеврсни аргумент за немачки продор на Исток. Ипак и током нацистичког режима у немачкој написани су многи вредни радови о Копернику мада су они врло малоборјни у односу на оне идеолошки мотивисане. Савремени аутори, у контексту европских интеграција у другој половини 20. века, наглашавају да Коперник треба да послужи као мост између две, у прошлости често сукобљене, европске нације.

Литература

Andreas Kühne, The reception of Copernicus as reflected in biographies, The Global and the Local: The History of science and the Cultural integration of Europe, Proceedings of the 2nd ICESHS (Kraków, Poland, September 6–9, 2006).

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported