Коњи на Цркви Светог Марка

Од Хиоса, преко Цариграда четири позлаћена коња коначно су стигла у Венецију као део ратног плена крсташа након њиховог освајања Цариграда 1204. године…


Коњи на Цркви Св. Марка у Венецији
Коњи на Цркви Св. Марка у Венецији

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Четири позлаћена коња од бакра, која се данас налазе у унутрашњости Цркве Светог Марка у Венецији, су од 1204. до почетка 80тих година 20. века красили кров цркви због чега се обично називају Коњи Светог Марка.

Група од четири коња има дугу и немирну прошлост. По данашњим анализама материјала и начина на који су фигуре израђене, коњи су настали негде између 2. и 4. века нове ере. По византијској традицији из 8. века, четири коња су донесена на цариградски хиподром са острва Хиоса у време Теодосија II. Могуће је да их је цар поклонио хиподрому након земљотреса који је 447. погодио источноримску престоницу. Коњи су красили лук испод кога се налазила стартна позиција за трке четворопрега. Захваљујући интерним деловима статуа који представљају коњску опрему може се само претпоставити да су коњи некада били део посебне композиције која је укључивала и четворопрег и возача, можда богињу победе Викторију. Како год било, четворопрег је уклоњен пре краја 12. века.

После Четвртог крсташког похода који се завршио освајањем и пљачком византијске престонице Константинопоља 1204. године, коњи су пребачени у Венецију и постављени на саборну Цркву Светог Марка као украс и трофеј, споменик млетачке моћи. С тог места су Коњи Светог Марка уклоњени у периоду између 1797. и 1815, када их је Наполеон пренео у Париз и поставио на Тријумфалну капију подигнуту у част његових победа. Почетком девете деценије 20. века Коњи Светог Марка су, услед опасности од оштећења које им доноси загађење, пребачени у унутрашњост цркве док се на крову налази њихова верна реплика.

Литература

Bassett, S. The Urban Image of Late Antique Constantinople, Cambridge 2004, стр. 222—4.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported