Колмар фон Голц и српска војска

Колмар фон дер Голц (немачки Colmar Freiherr von der Goltz, 1843—1916) био је пруски официр и један од најзначајнијих војних писаца свог времена. После војне каријере у Пруској и Немачкој фон Голц је био послат да помогне реформу војске Османског царства. Ту је дошао у додир и са Владаном Ђорђевићем, српским послаником и потоњим председником владе, који је касније планирао да укључи фон Голца у српску војску што му није пошло за руком…


**Колмар фон Голц** (1843—1916), немачки официр и војни теоретичар.
Колмар фон Голц (1843—1916), немачки официр и војни теоретичар.

Након пораза у руско-турском рату (1877—1878) османске власти су планирале да реорганизују и модернизују војску како би у будућности била способнија да одоли све модернијим европским армијама. У овом процесу Османско царство ослонило се на Немачку која је послала у помоћ низ истакнутих официра, међу којима је био и фон Голц. Он је у Османском царству провео пуних дванаест година током којих су извршене значајне промене у турској војсци. Већ после неколико година боравка у Османском царству фон Голц је добио звање паше, а 1895. године, пред повратак у Немачку, добио је чин мушира, еквивалент чину фелдмаршала у европским армијама. Колико је османска војска узнапредовала показује и брза победа у грчко—турском рату 1897. године када је османску војску успела да задржи само дипломатска интервенција великих сила, и пре свега претња коју је упутио руски цар Николај II да ће се Русија умешати у сукоб.

Са радом Голц-паше упознао се српски дипломата Владан Ђорђевић током свог службовања у Цариграду. Када је Ђорђевић постао председник српске владе у октобру 1897. године, једна од кључних тачака његовог програма било је јачање војске, односно њена модернизација. На чело команде активне војске тада је стао бивши краљ Милан. У комбинацијама за начелника Штаба команде активне војске нашао се и фон Голц кога је предложио нико други до сам председник владе. Због познанства оствареног у Цариграду Ђорђевић је веровао да ће успети да приволи немачког генерала, који је раније напустио Османско царство, да се укључи у реформу српске војске. Међутим, Фон Голц, који је у Немачкој већ постављен за команданта армије, одбио је Ђорђевићеву понуду. Ипак, чак и да је пристао постојало је законско ограничење његовог укључивања у српску војску јер према 27. члану Закона о устројству војске из 1886. године у војску Србије могао се примити страни официр само до ранга капетана I класе.

Ипак, иако није био непосредно укључен у реформисање српске војске, фон Голц је на њен развој утицао путем својих дела о војној вештини. Како наводи Милић Милићевић предавања из области стратегије која су тада одржавана у српским војним школама била су под утицајем Голцових начела, а и његова најважнија дела, Наоружани народ (Београд, 1904), Ратовање (Београд, 1906) и Вођење војске (објављен као додатак Ратнику за септембар 1909. године) преведена су на српски језик и објављена почетком 20. века.

Литература

Милић Милићевић, Реформе војске Србије (1897—1900), Београд 2002.
Сузана Рајић, Владан Ђорђевић. Биографија поузданог обреновићевца, Београд 2007.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported