Колмар фон дер Голц (немачки Colmar Freiherr von der Goltz, 1843—1916) био је пруски официр и један од најзначајнијих војних писаца свог времена. После војне каријере у Пруској и Немачкој фон Голц је био послат да помогне реформу војске Османског царства. Ту је дошао у додир и са Владаном Ђорђевићем, српским послаником и потоњим председником владе, који је касније планирао да укључи фон Голца у српску војску што му није пошло за руком…
 |
| Колмар фон Голц (1843—1916), немачки официр и војни теоретичар. |
Након пораза у руско-турском рату (1877—1878) османске власти су планирале да реорганизују и модернизују војску како би у будућности била способнија да одоли све модернијим европским армијама. У овом процесу Османско царство ослонило се на Немачку која је послала у помоћ низ истакнутих официра, међу којима је био и фон Голц. Он је у Османском царству провео пуних дванаест година током којих су извршене значајне промене у турској војсци. Већ после неколико година боравка у Османском царству фон Голц је добио звање паше, а 1895. године, пред повратак у Немачку, добио је чин мушира, еквивалент чину фелдмаршала у европским армијама. Колико је османска војска узнапредовала показује и брза победа у грчко—турском рату 1897. године када је османску војску успела да задржи само дипломатска интервенција великих сила, и пре свега претња коју је упутио руски цар Николај II да ће се Русија умешати у сукоб.
Са радом Голц-паше упознао се српски дипломата Владан Ђорђевић током свог службовања у Цариграду. Када је Ђорђевић постао председник српске владе у октобру 1897. године, једна од кључних тачака његовог програма било је јачање војске, односно њена модернизација. На чело команде активне војске тада је стао бивши краљ Милан. У комбинацијама за начелника Штаба команде активне војске нашао се и фон Голц кога је предложио нико други до сам председник владе. Због познанства оствареног у Цариграду Ђорђевић је веровао да ће успети да приволи немачког генерала, који је раније напустио Османско царство, да се укључи у реформу српске војске. Међутим, Фон Голц, који је у Немачкој већ постављен за команданта армије, одбио је Ђорђевићеву понуду. Ипак, чак и да је пристао постојало је законско ограничење његовог укључивања у српску војску јер према 27. члану Закона о устројству војске из 1886. године у војску Србије могао се примити страни официр само до ранга капетана I класе.
Ипак, иако није био непосредно укључен у реформисање српске војске, фон Голц је на њен развој утицао путем својих дела о војној вештини. Како наводи Милић Милићевић предавања из области стратегије која су тада одржавана у српским војним школама била су под утицајем Голцових начела, а и његова најважнија дела, Наоружани народ (Београд, 1904), Ратовање (Београд, 1906) и Вођење војске (објављен као додатак Ратнику за септембар 1909. године) преведена су на српски језик и објављена почетком 20. века.
Литература
Милић Милићевић, Реформе војске Србије (1897—1900), Београд 2002.
Сузана Рајић, Владан Ђорђевић. Биографија поузданог обреновићевца, Београд 2007.