Кафа и кафана

Кафа спада у ред оних биљних култура које су у освит модерног доба проузроковале крупне промјене у цивилизацијама западне Европе и Османског царства. Она је уз дуван изазвала највише оспоравања како на истоку тако и на западу.


Османска минијатура из 16. века на којој је приказана типична османска кафана — место где се пије кафа.
Османска минијатура из 16. века на којој је приказана типична османска кафана — место где се пије кафа.

Извођач: Јелена Петковић. >>>

Није са сигурношћу утврђено мјесто поријекла биљке кафе. Двије су опције данас признате у науци. Према првој то би могла бити Етиопија и насеље по имену Кафа, док према другој, то је Јемен и околина трговачког средишта Моке, гдје је кафа нашла своје прве поклонике и кренула у освајање свијета. Почетком XVI вијека кафа као напитак већ је увелико била позната у Каиру, Меки и Адену. Иако Османлијама она није била страна, прве кафане у Истанбулу почињу да се отварају тек половином XVI вијека. Тако један османски хроничар из XVI вијека пише да до године 1554/5. није постојала ни једна кафана у Истанбулу нити цијелом Османском царству. Те године су Хакам из Алепа и Схамс из Дамаска отворили своје кахвехане у самом Истанбулу. За неколико година напитак је постао веома популаран у свим друштвеним слојевима.

Крајем XVI вијека кафа стиже и на просторе данашње Србије и Босне. Тако један путописац пише да је посјетио 1591/2. богато уређену кафану у Сарајеву са свим новотаријама. Француски путописац Лефевр, који је 1611. посјетио Пљевља и Прокупље, забиљежио је како су и ове варошице имале своје кафане. У Београду је такође постојао одређени број кафана. Након освајања Балкана, кафа полако продире и међу западноевропске земље. Тако у Венецији почиње да се користи 1640, у Марсеју четири године касније, а до 1652. стигла је и у Лондон.

У изворима на српскохрватском језику, зрно и напитак се називају кафа, кава и кахва, а од кахве-хане (што у преводу значи кућа у којој се пије кафа) настале су наше кафане или каване. Кафане су најчешће отваране у главним улицама у трговачкој чаршији или близу дућана. У њима се упочетку служила само кафа. Османске власти су забрањивале служење алкохола (мада се у каснијим периодима служио и алкохол). Кафане су својом појавом измијениле ноћни изглед варошица. До појаве кафана ноћу су биле освјетљаване само џамије. Сада су поред џамија и кафане биле освијетљене. До тог периода људи се нису састајали у глуво доба ноћи само ради дружења. У кафанама сви су били добродошли, тако да се у једној кафани могла видјети на једном мјесту елита неког мјеста заједно са сиромасима и богаљима. У кратком периоду кафане су постале мода и свако важније мјесто их је посједовало. Тако је у Истанбулу неких педесетак година након отварања прве кафане већ било преко 600 кафана. Претпоставља се такође да је у самом Београду почетком XVIII вијека било преко двадесетак кафана. У почетку су кафа и кафане биле намијењене искључиво мушкарцима, да би је касније испијале и жене, али углавном код куће, пошто им је био забрањен приступ кафанама. Кафа се испијала врућа и са ратлуком.

Један француски путописац из средине XVII вијека, који је посјетио Босну и Дубровник, овако описује испијање кафе (Фотић, 261):

Умешност се састоји у томе да се кафа пије из мале порцеланске шољице, али толико врућа да ју је скоро немогуће држати у руци. Дивота је посматрати како они који је пију криве уста и праве гримасе – а то чине јер нема никаквог ефекта ако се кафа не пије врела. И да би ублажили врелину, они кафу срчу задржавајући дах и производе толико чудновато гргутање да и Скарамуш, кад би се могао гостити по овом турском обичају као што се гостио камењем, та комедија би била успешнија од свих осталих игара.

Литература

Александар Фотић, Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, Београд 2005, 261-293
Cemal Cafadar. History of Coffee. Paper presented at the XIII Economic History Congress, Buenos Aires, 22-26 July 2002 (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported