Јуначка посада Јегра

Послије половичних успјеха румелијског беглербега Мехмеда Соколовића у Угарској 1551. године, и смрти фратра Ђорђа Утјешиновића који се налазио у дослуху са османским властима, султан Сулејман Величанствени (1520—1566) наредио је сљедеће године поход на остатке угарске државе. Овог пута поход је много темељније спреман и заповједништво над војском повјерено је другом везиру Ахмед-паши.


**Берталан Секељ**, //Бранитељка Јегра//, 1867. година, уље на платну, 226,5 x 176,5 cm, Мађарска национална галерија у Будимпешти
Берталан Секељ, Бранитељка Јегра, 1867. година, уље на платну, 226,5 x 176,5 cm, Мађарска национална галерија у Будимпешти

Поход на Угарску почео је у знаку великих побједа будимског беглербега Хадум Али–паше. Ускоро су се и Ахмед–паша и Мехмед–паша Соколовић прославили на угарском ратишту тако што су освојили тврди Темишвар, послије којег су готово без борбе заузели цијелу темишварску област. Послије запосједања Баната огромна турска војска се усмјерила на град Солнок којег је бранила посада од 1.300 људи. Град је био у веома добром положају да пружи знатнији отпор. Био је добро снабдјевен како оружјем (топовима, аркебузама), тако и намирницама, а такође је био опасан високим зидинама. Међутим, посада се разбјежала прије доласка османске војске под град. Охрабрени овим успјехом, османске војсковође су се одлучиле да нападну бисер тврђаву Јегар, која је доминирала доњом Угарском.

Увјерени апсолутно у своју надмоћност, османски команданти су се 9. септембра са око 50.000 бораца појавили под тврђавом. Цијело ратно руководство нашло се под тврђавом: сераскер Ахмед–паша, румелијски беглербег Мехмед-паша, анадолијски беглербег Хасан–паша, будимски беглербег Хадум Али-паша са многим другим комадантима и разним родовима војске. Град је бранила мала посада којом је командовао Стеван Дабо. Она је бројала око 2.000 ратника, али њима су се у одсудним тренуцима придружили сви становници града укључујући жене и дјецу. Сваки грађанин је имао свој задатак којим је доприносио одбрани града. Међу браниоцима Јегра нашла се и једна изузетна личност која је својим вјештинама бацала Османлије у очај. Био је то Гргур Борнемиш, прозван касније Архимедом Запада. Он и људи око њега су покривали жито и сијено кожама и мокрим крпама да би се заштитило од пламтећих стријела. Направили су млин који је од сумпора и шалитре правио барут, тако да су браниоци имали довољно средстава да се супроставе нападачима. Када су Османлије пред градом подигли бастион од балвана и грања, Гргур је изумио један строј који је избацивао кожне лопте напуњене струготином, смолом, катраном, сумпором и сламом. Такве лопте су се распршивале у лету и гдје год би пале изазивале би пожар. Бастион је након кратког времена био уништен.

Најжешће борбе око Јегра вођене су током 10. и 12. октобра, када је на хиљаде јањичара погинуло пред капијама Јегра. Када су 14. октобра опет наређени јуриш на град, османски војници су одбили да изврше наређење говорећи наводно да их никаква сила не може навести да се боре против свемогућег Бога, који је толико очевидно стао уз Угре. Четири дана послије, сераскер Ахмед-паша је наредио повлачење.

Тако је мала, али одважна посада успјела да заустави моћну османску армаду и да је натјера у повлачење. Нажалост њихов херој, учени Гргур, како је запамћен у хроникама, недуго послије своје славне побједе био је заробљен од стране Хадум Али-паше који га је послао као трофеј у Цариград. Неколико година послије он се спомиње као заробљеник у тамницама Седам кула.

Херојски отпор угарске војске код Јегра касније је доживио бројне интерпретације у мађарској култури, нарочито у романтичарском сликарству.

Литература

Радован Самарџић, Мехмед Соколовић, Београд 1975.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported