Индоктринација у челичној цеви

Током битке на Атлантику у Другом светском рату, подморничка флота је била најјачи немачки адут у борби против савезничког поморског саобраћаја. И поред бројних недостатака подморничка флота је савезничком бродовљу наносила тешке губитке. У свакодневном животу подморничара забележено је неколико примера идеолошког фанатизма…


**Ерих Топ**, капетан фрегате на подморници У—552 у луци Сен Назер, у Француској, октобра 1941. године.
Ерих Топ, капетан фрегате на подморници У—552 у луци Сен Назер, у Француској, октобра 1941. године.

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Пре него што су савезничке противподморничке методе постале довољно ефикасне да нанесу тешке губитке, Деницове банде (по Карлу Деницу, команданту подморничке флоте), како су подморничари сами себе називали биле су елита у оквиру немачких оружаних снага. Капетан фрегате Ерих Топ, заповедник једне од подморница, забележио је у вези са животом подморничара:

Да би живео и радио у подморници, свако мора да развије и ојача способност да сарађује с осталим члановима посаде, јер су му други потребни једноставно да би преживео […] када напустите луку спустите поклопац и зароните, ви и ваша посада опростите се од света шаренила, од сунца и звезда, од ветра и таласа, од мириса мора. Сви живите под непрестаном напетошћу изазваном боравку у челичном ваљку, врло малом, ограниченом и испреграђиваном простору с претрпаним одељцима, живите једнолично и врло нездраво због рђавог ваздуха и недостатка уобичајног ритма дана и ноћи и телесног вежбања.

Капетан Топ се трудио да одржи морал своје посаде. Једном приликом убрзо по напуштању луке, видео је да је његов навигатор веома нерасположен. Овај му се поверио да је заборавио да понесе венац од мирте, традиционални немачки симбол брака и своју оперативну амајлију и да је зато убеђен да подморници У—552 прети опасност. Топ је вратио подморницу у Берген како би навигатор узео своју амајлију и онда су поново запловили.

Многи међу Деницовим официрима били су фанатични нацисти. До 1943. просечна старост официра била је 23 године док су морнари били неку годину млађи. Сви су они прошли кроз Гебелсов образовни систем па се идеолошка индоктринација настављала и у подморницама. Капетан бојног брода Волфганг Лут, заповедник неколико подморница, својим посадама је редовно држао предавања о раси и другим питањима популационе политике […] о Немачкој, Фиреру и националсоцијалистичком покрету. Нису сви морнари са ентузијазмом пратили ова предавања а посебно им се нису допадале забране да се лепе слике обнажених лепотица у близини Хитлеровог портрета и слуша америчка џез музика која се у нацистичкој Немачкој сматрала за изопачену. Лут у вези са овим питањима није дозвољавао никакву расправу:

Свиђало се вама то или не о томе нема расправе. Та музика једноставно не сме да вам се допада. Исто као што Немцу не сме да се свиди Јеврејка. У суровом рату свако мора да научи да свесрдно мрзи непријатеља.

Године 1944. један заповедник подморнице наредио је да се са преградог зида скине Хитлеров портрет, са образложењем да у подморници којој он командује неће бити никакавог идолопоклонства. Неки члан посаде га је пријавио. Оптужен је за подривање борбеног морала посаде, па је убрзо након тога ухапшен и стрељан.

Литература

Макс Хејстингс, Пакао. Свет у рату, 1939—1945, I књига, Београд 2013.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported