Храм Светог Саве

Храм Светог Саве у Београду има дугу историју. Његова изградња почела је крајем 19. века, да би више пута била прекидана и настављана. Данас је већи део готов, остају углавном унутрашњи радови и осликавање овог највећег православног храма на свету.


Храм Светог Саве
Храм Светог Саве

Извођач: Слађана Братић. >>>

Храм Светог Саве у Београду налази се на месту за које се мислило да је било место где су 1595. године биле спаљене мошти Светог Саве (истраживачи сматрају да су мошти вероватно спаљене на месту данашњег Ташмајдана), оснивача аутокефалне Српске цркве и првог архиепископа. Пројектован је у српско-византијском стилу, у основи је облика грчког крста са куполом над наосом. Дужина осе исток-запад је 91 метар, а осе север-југ је 81 метар. Унутрашња висина Храма од пода врха до куполе је 65 м, а видљива (спољна) висина Храма са крстом је 79 м. Има површину од 3.500 квадратних метара у приземљу и 15.000 м² на три галерије на првом нивоу. На другом нивоу налази се галерија са видиковцем од 120 м². Испод пода храма налази се ризница и крипта Светог Саве, као и гробна црква Светог кнеза Лазара, укупне површине око 1.800 м². Куполе Храма украшава 18 позлаћених крстова — главни крст је висок 10 метара (видљиви део крста) — и 49 звона — 4 клатећа и 45 „свирајућих“ (карилон). Највеће звоно тешко је 6.128 кг, а најлакше има 11 килограма, док карилон тежи око 19.000 кг. Укупна тежина свих 49 звона достиже 23.755 килограма. Највеће звоно је пречника 204 цм, а најмање 20 цм. Црква може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију може да стане 800 хориста. Храм Светог Саве, кад буде завршен, биће по запремини највећа активна православна црква на Свету.

Године 1895. јавила се идеја о подизању храма на месту где су пре три стотине година спаљене мошти Светог Саве. Године 1905. расписан је први конкурс који је безуспешно завршен. Нови конкурс био расписан тек 1926. године, након завршетка Првог светског рата. Изабран је рад архитекте Богдана Несторовића коме је 1930. године била поверена израда пројекта, као и архитекти Александру Дероку. Изградња храма је коначно почела 1935. године. Међутим, с почетком Другог светског рата сви радови су прекинути. Српски патријарх Гаврило је одведен у концентрациони логор Дахау, а немачка војска је храм претворила у ауто-парк. По завршетку рата нове комунистичке власти наставиле су да користе простор Храма као возни парк, а нешто касније, разна предузећа га користе као магацин.

Идеју о подизању овог храма обновио је патријарх Герман 1958. године кад је дошао на чело СПЦ. Након 88 молби и исто толико одбијања, коначно 1984. године добијена је дозвола за наставак радова. Патријарх Герман је именовао архитекту Бранка Пешића за протомајстора наставка пројекта и организације градње Храма.

Радови су опет стали деведесетих година 20. века избијањем сукоба на бившим југословенским просторима, да би се опет обновили 2000. године. Године 2004. завршена је градња екстеријера. Постављена су звона и прозори, а фасада је такође завршена. Међутим, радови на унутрашњој декорацији још нису готови.

Литература

Званичан сајт Храма Светог Саве (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported