Стрељање родољуба у Мадриду 3. маја 1808. јесте једна од две Гојине слике са родољубивим мотивима шпанског устанка против окупације Наполеонових снага у мају 1808. насликане на иницијативу кардинала Луиса де Бурбона. Ова слика, иако замишљена као знак сећања на родољубе погинуле на почетку рата за независност, заправо је, према наводима појединих тумача, својеврстан израз апсурдности смрти и умирања за отаџбину.
Извођач: Мирослав Шолти. >>> |
Године 1807. шпански краљ Карлос IV допустио је Наполеоновим трупама да пређу шпанске границе како би заједничким снагама напали Португал који је био британски савезник. Новембра исте године, француска војска је умарширала у Португал без борбе, међутим, Наполеон је наставио да убацује трупе под изговором да спрема одбрану Шпаније од Велике Британије. Марта месеца 1808. године, француске снаге умарширале су у Мадрид, Карлос IV је абдицирао у корист свог сина Фернанда који је постао Фернандо VII, међутим, Наполеон није хтео да призна легитимитет Фернанду те је натерао и Фернанда и Карлоса да се одрекну шпанског престола у корист његовог брата, Жозефа Бонапарте. Шпански народ, међутим, није хтео да мирно испрати абдикацију својих монарха: 2. маја 1808. године подигли су се на устанак против француске окупације, и тај догађај је овековечен на другој Гојиној слици овог пара, .
Притиснут економским проблемима, Гоја је 24. фебруара 1814. године посетио кардинала Луиса де Борбона и понудио да уз помоћ киста овековечи најзначајније херојске догађаје нашег славног устанка против тиранина Европе. У замену за 1.500 реала, Гоја је добио задатак да наслика две слике: 2. мај 1808: Мамелучки напад и 3. мај. 1808:Стрељање родољуба на планини Принсипе Пио.
Ова слика, која полази од врло реалистичких премиса појма историјског догађаја, приказује ред француских војника који се спремају да пуцају, насупрот фратру и петорици сељана који чекају на своје погубљење. На земљи леже мртва тела тројице стрељаних, док се у позадини назиру обриси осуђених на смрт који такође чекају свој ред да стану пред стрељачки строј, док се у последњем плану у даљини види Мадрид. Центар драмског момента сконцентрисан је на белој кошуљи једног од сељана на коленима и руку подигнутих у вис пред стрељачким стројем без лица. У левом доњем углу могу се видети трагови оштећења које је слика претрпела 1937. године приликом транспорта у Валенцију у току Шпанског грађанског рата.
Обе ове слике, насликане одмах након рестаурације шпанске бурбонске монархије 1814, насликане су с намером да се јавно изложе у знак сећања на почетак Шпанског рата за независност, као и да сугеришу да родољуби који су били стрељани 1808. године нису умрли узалуд. Међутим, ова слика има много дубље значење — жртва сељана је узалудна и нема наде да ће злотвори овог света икада бити кажњени. Штавише, сугерише да је сељанин у белој кошуљи био жртвован узалуд. Протагонисти су анонимни, нема хероја, чиме Гоја показује сву апсурдност и узалудност умирања за домовину, наспрот херојским порукама идеализације смрти за отаџбину које шаље Жак Луј Давид са својих слика. Једини извор светлости на слици јесте лампа која се налази испред војника, а Гојина застрашујућа визија ужаса не дозвољава никакво одвлачење пажње са приказане теме.
Литература
Никола Самарџић, Историја Шпаније, Плато, Београд, 2005, стр. 328—9.
José Nieto. Historia de España. Libsa, Madrid 2008. str. 305-306.
Mar Sánchez Ramón. Guía del Museo del Prado. Aldeasa, Madrid. стр. 108.
Museo Prado. Enciclopedia online: Galería On-Line. El 3 de mayo de 1808 en Madrid: los fusilamientos en la montaña del Príncipe Pío (извор).