Агостино Киђи, пребогати банкар из Сијене и сарадник папе Јулија II, изградио је између 1509. и 1510. луксузну вилу у римском предграђу и пожелео да је украси у античком стилу. Киђи се није много разумео у уметност, али је унајмио услуге тројице најпознатијих уметника у ренесансном Риму: Балдасарeа Перуција, Себастијана дел Пиомба и, најпосле, Рафаела. Рафаелова фреска са представом нимфе Галатеје (насликана око 1512. године) представља готово једини његов рад на тему класичне митологије.
Извођач: Мирослав Шолти. >>> |
Рафаел је у Рим стигао на позив папе Јулија II за кога је превасходно радио дела са разним библијским темама. Један од папиних пратилаца и Рафаелових пријатеља био је Агостино Киђи, необразовани, али амбициозни патрон уметности. Киђи је себи изградио вилу на обали Тибра, познату данас као Вила Фарнезина (по каснијим власницима). Киђи је желео да се његова вила, у којој је често пребивао са пратњом која је била ништа мање раскошна од папске, украси фрескама са његовим омиљеним мотивима из митологије.
На Рафаела је пало да ослика фреску са мотивима мита о морској нимфи (нереиди) Галатеји са Сицилије. Мит је био познат из Овидијевог спева Метаморфозе, мада га је Рафаело вероватно познавао у верзији фирентинског песника Анђела Полицијана (1454—1494). По легенди, Галатеја је била у љубави са пастиром Акисом, али је у њу био заљубљен једнооки див (киклоп) Полифем. Полифем је за нимфу чак испевао љубавну песму коју је певао уз пратњу гајди, али је остао исмејан. Најзад, киклоп је, на обали мора, открио Галатеју у Акисовом наручју, па је стеном убио младића. Галатеја је умирућег Акиса претворила у реку, а сама је побегла у море како би се спасла од Полифема. Док је Млечанин Себастијано дел Пиомбо добио задатак да наслика Полифема на суседној фресци, Рафаело је израдио велику фреску нимфе Галатеје окружене веселом пратњом морских створења.
У центру фреске Рафаело је представио Галатеју како у кочијама од шкољки бежи од Полифема захваљујући разиграним упрегнутим делфинима. Нимфин плашт се вије за њом на морском ветру, а сама хероина је забацила главу и са осмехом ослушкује киклопову незграпну љубавну песму (и посматра Полифема на фресци лево). Присутво аморета, наоружаних стрелама, требало је да подсети посматраче да је у питању сцена са љубавном причом у позадини. Суздржану нимфу окружује права парада морских створења која подсећају на различите стране весеља и љубави. Тритони, полуљуди-полурибе, грле нереиде, Галатејине сроднице, док читаву поворку предводи сам Купидон, бог љубави, традиционално представљен као крилати дечак.
Рафаелова фреска Галатеја или Галатејин тријумф, још у време ренесансе била је хваљена и поштована код савременика. Сем што је представио богату композицију са ликовима у покрету, Рафаела су хвалили због лепоте саме нимфе. Наводно је један од дворана упитао сликара која девојка му је послужила као модел. Рафаелов одговор био је да није имао модел, већ је постепено следио идеју о лепоти коју је развијао у својој глави.
Литература
I. Earls, Artists of the Renaissance, London 2004, стр. 193-194.
Web Gallery of Art. Rafael. The Triumph of Galatea (извор)