Доњи веш из замка Ленгберг

Да ли сте се икад запитали какав доњи веш је носио средњовековни човек? Шта су средњовековне даме носиле испод тешких и богато украшених хаљина? Да ли су уопште било шта носиле? Како су жене решавале неке типично женске проблеме, које свака жена има сваких 28 дана? Археолошка открића до којих се дошло 2008. године при реконструкцији аустријског замка Ленгберг у источном Тиролу као и анализа Беатрикс Нуц, истраживача Археолошког института Универзитета у Инсбруку бацају сасвим нову светлост на досадашња сазнања о хигијени, интимној женској одећи и њеној друштвеној прихватљивости у средњем веку…


Брусхалтер из 15. века нађен у замку у Ленгбергу. Сличност са брусхалтером из педесетих година 20. века (на малој слици) је изненађујућа.
Брусхалтер из 15. века нађен у замку у Ленгбергу. Сличност са брусхалтером из педесетих година 20. века (на малој слици) је изненађујућа.

Извођач: Катарина Тричковић. >>>

До скора се сматрало да су жене на Западу у средњем веку одмах до тела обично носиле само ланену или свилену кошуљу преко које би облачиле хаљину. Без доњег веша у данашњем смислу речи — гаћица и брусхалтера, за које се сматрало да нису постали део женске одеће све до барем 18. века.

Сам брусхалтер у данашњем смислу речи, настао је тек у 18. или 19. веку — мишљења стручњака су још увек подељена. Међу многим именима којима се приписује овај проналазак, помињу се француска кројачица корсета, Ермини Кадол, која је живела крајем 18. века, као и Мери Фелпс Џејкоб, која је 1914. године патентирала свој проналазак у САД. У изворима се само успутно помињу врећице за груди или хаљине са врећицама за груди. Анри де Мондевил, хирург француских краљева из династије Капета, Филипа IV Лепог и Луја X Кавгаџије, у свом делу Cyrurgia насталом између 1312. и 1320, писао је како неке жене носе хаљине са ушивеним врећицама у које смештају своје груди и које потом чврсто везују за тело дугим тракама. Конрад Штоле, немачки хроничар из 15. века, сматрао је овај део женске одеће непристојним управо из супротног разлога — сматрао је да их неке жене користе како би истакле своје женске атрибуте, док је непознати немачки песник сатиричар из 15. века писао о двострукој улози овог одевног предмета: док су их неке жене користиле како би истакле груди и навеле мушкарце да их гледају, друге су, пак, користиле врећице како би сакриле превелике груди, и избегле да се о њима прича по граду.

С друге стране, на средњовековним сликама, дрворезима и илустрацијама књига, приказиван је само мушкарац како носи мало парче платна које му покрива интимне делове и које је причвршћено тракама на куковима. Сваки приказ жене с овим делом одеће, био је приказ нечега што се сматра друштвено неприхваћеним — гаће су биле одраз мушкости и жене које би их носиле биле су или жене које су покушале да узурпирају неприкосновено право мушкарца као главе породице или жене лаког морала, као што је нпр. приказана Семирамида на илустрацији немачког превода Бокачових Славних жена из 1474. године испод које пише како је Семирамида била жена за коју се веровало да се подала многим мушкарцима, међу којима је био и њен сопствени син.

Међутим, иако се се до 18. века сматрало недоличним за жене да носе гаће, то свакако није значило да их оне нису носиле. Два превода Библије, немачки из 1609/10. и енглески превод краља Џејмса из 1611. године у Књизи пророка Исаије помињу менструалне крпе (Исаија, 30:22. и 64:6). Беатрикс Нуц се с правом пита како су те крпе стајале на свом месту, и закључује да су морале бити нечим причвршћене, а то би могао бити само неки одевни предмет у облику гаћа.

Ланене гаће из 15. века нађене у замку Ленгберг. Поставља се питање, да ли су припадале мушкарцу или жени.
Ланене гаће из 15. века нађене у замку Ленгберг. Поставља се питање, да ли су припадале мушкарцу или жени.

Италијанске жене су их носиле у 16. веку, као и Марија Медичи, француска краљица и супруга Анрија IV. Иако Пјетро Бертели у свом делу Ношње различитих народа из 1594. приказује само куртизане с овим одевним предметом, Енглез Фајнс Морисон, који је путовао кроз Европу између 1591. и 1595, записао је да су у Италији младе градске девојке, а нарочито угледне жене, испод хаљине носиле свилене или ланене дугачке гаће. Исто је записао и о госпођама у Холандији. Такође постоје докази да је и енглеска краљица Елизабета I имала барем шест пари дуплих ланених дугих гаћа од најфинијег холандског платна.

Године 2008. приликом реконструкције аустријског замка Ленгберг под вођством Харалда Штадлера из Археолошког института Универзитета у Инсбруку, у јужном крилу на другом спрату нађено је 2.700 комада одеће. Поред кошуља и других уобичајених одевних предмета, четири комада личе на брусхалтере. Два личе на кошуље са врећицама, док један личи на оно што су средњовековни извори називали врећицама — имају две широке траке које иду преко рамена, две корпе (од којих је остала само по једна на сваком од њих) и траку која се везивала на леђима. Украшени су чипком у доњем делу испод корпи који је покривао грудни кош. Четврти брусхалтер је веома сличан широком брусхалтеру који се носио педесетих година 20. века. Корпе су сашивене од два укројена комада лана, са две уске хоризонталне траке које су ишле преко рамена и са широком траком која је ишла око грудног коша са рупицама кроз које је провучена трака са обе стране и која је служила да се брусхалтер боље причврсти. Два брусхалтера су путем датовања уз помоћ методе угљеника-14 датовани у крај 14. и почетак 15. века.

Ланене гаће из замка Ленгберг личе на оне које су мушкарци почели да носе у 15. веку и које су биле из једног дела и који су покривали само интимне делове, за разлику од оних које су носили до тада и које су имале одвојене дуге ногавице. Ленгбершке гаће, кад се рашире, имају облик пешчаног сата чији су се крајеви везивали на куковима уз помоћ трака. Биле су три пута закрпљене комадима ланеног платна, нашивених један преко другог. С обзиром да неодољиво подсећају на данашње женске слип гаћице, истраживач Беатрикс Нуц се пита да ли су их користили мушкарци или жене?

Литература

Beatrix Nutz. Medieval lingerie. BBC History Magazine 2012. Vol. 13; Issue 8 (извор)
Medieval lingerie from Lengberg Castle, East-Tyrol. Universität Innsbruck (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported