Добошар из Брука

На самом почетку 19. века, након низа мутних политичких потеза што са француске, што са шпанске стране, шпански народ се нашао у ситуацији да брани своју слободу. Француска окупација је била кратка али је ипак оставила снажан утисак у народном сећању на трагичне догађаје те 1808. године. Успомене на тај период шпанске историје остале су забележене у књижевности и уметности, али и у народном сећању у облику легенди. Једна од њих је и легенда о малом добошару који је толико снажно ударао у бубањ да су Французи помислили да се суочавају са огромном војском, па су се, престрављени, дали у бекство…


Споменик добошару из Брука
Споменик добошару из Брука

Након пораза код Трафалгара, Наполеон је увео тзв. Континенталну блокаду — забранио је свим европским земљама да тргују са Великом Британијом. Португалија је одбила да се повинује овом наређењу, тако да је Наполеон решио да је окупира. Обновио је савез са Шпанијом и потврдио га потписивањем споразума у Фонтемблоу 1807. године који је предвиђао поделу Португалије између Шпаније и Француске. Међутим, у току проласка кроз шпанску територију, француска војска је јасно показала да Наполеон заправо нема територијалне претензије само према непослушној Португалији, него и према свом шпанском савезнику.

Била су то тешка и несигурна времена за Шпанију која је тада на унутрашњем политичком плану доживљавала велике потресе. Неслога унутар краљевске породице довела је до сукоба између краља Карлоса IV и државног секретара Годоја с једне стране, и принца од Астурије, престолонаследника, Фернанда с друге. Након неуспелог државног удара који је имао за циљ да свргне Карлоса IV с престола, дошло је до низа непромишљених потеза који су на крају довели оца и сина пред Наполеона у Бајон маја 1808. године. Карлос IV је био натеран да абдицира у корист свог сина, а Фернандо се затим одрекао шпанске круне у корист Наполеона, који је на шпански престо потом поставио свог брата, Жозефа Бонапарту. Кад се ова вест прочула, народ се дигао на оружје против Француза, тако да је Наполеон био принуђен да пацификује Шпанију пре енго што настави ка Португалији. Репресалије које је француска војска вршила по свим већим шпанским градовима су, међутим, изазвале само супротан ефекат: општенародни бунт се убрзо претворио у герилски рат против окупатора. Једна за другом, шпанске провинције су објављивале рат Наполеону који уопште није озбиљно схватао шпанске милицијске одреде који су му пружали отпор на сваком кораку.

Гијом Филибер Дијен је у фебруару кренуо ка Каталонији са 12.710 војника, прешао границу код Ђункере и умарширао у Барселону. Један француски казнени одред кренуо је 4. јуна из Барселоне у Манресу и Игваладу. Два дана касније, 6. јуна, овај одред је упао у заседу коју су им шпанске снаге, састављене од Каталонаца, Валонаца и Швајцараца, поставиле код малог места Брук. Недељу дана касније, дошло је до већег и значајнијег окршаја у ком су знатно слабије шпанске снаге однеле победу над Французима захваљујући својој артиљерији.

Након битке, настале су разне легенде везане за ову битку, од којих је најпознатија легенда о добошару који је вероватно постојао, мада је његова улога у овом догађају свакако преувеличана. Неки савремени историчари идентификују овај лик са дечаком из каталонског места Сантпедор по имену Исидре Љуса и Касановас.

Према овој легенди, кад је храбри добошар пред битку почео да удара свом снагом у свој добош, одјек у планини Монтсерат је појачао звук добоша више десетина пута. Ово је навело Французе да помисле да има на стотине добошара, па самим тим и да је непријатељ далеко бројнији, те су побегли главом без обзира, претворивши сукоб код Брука у прву шпанску победу у овом рату.

Храбром добошару подигнуто је више споменика, од којих је најпознатији онај у Бруку. Инаугурација овог споменика, у присуству шпанског диктатора, хенералисима Франсиска Франка, одржана је 1952, иако је тадашњи споменик био само привремено решење, јер је био од гипса. Споменик од камена, чији је аутор Фредерик Марес и Деуловол (кат: Frederic Marès i Deulovol) био је постављен две године касније. Године 2010. снимљен је филм Брук. Изазов (Bruc. El Desafío) чија је радња заснована на овој легенди…

Литература

Gates, David. The Spanish Ulcer: A History of the Peninsular War. Da Capo Press 2001. ISBN 0-306-81083-2
Pobles de Catalunya. Timbaler del Bruc. (извор).
José Nieto. Historia de España. De Tartessos al Siglo XXI. Libsa, Madrid, 2008, стр. 305-306.
Ferran Soldevila. Síntesis de historia de Cataluña. Destinolibro, Barcelona, 1978, str. 261-262.
Ayuntament del Bruc (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported