Диреров носорог је уобичајни назив за дрворез који је 1515. године израдио немачки уметник Албрехт Дирер. Занимљиво је да заправо Дирер никад није видео носорога већ је дрворез израдио на основу описа и скице коју је направио непознати уметник који је имао прилику да види индијског носорога кога су допремили у Лисабон. Португалски краљ Мануел I послао је носорога папи, али несрећна животиња није стигла жива у Рим. Становници Европе добили су прилику да виде живог носорога тек много година доцније када је један донет на двор шпанског краља Филипа II 1579. године.
Извођач: Марина Говедарица. >>> |
Због тога што је приказивао за Европљане необичну животињу, Диреров дрворез је постао веома популаран и прештампаван је у низу дела. Све до 18. века сматран је за веран приказ изгледа и анатомије носорога. Тек тада су га, из природњачких публикација потисли много вернији прикази, нарочито носорог Клара који је приказиван широм Европе током 40-их и 50-их година 18. века.
Носорог према чијем је опису Дирер израдио дрворез донет је из Индије као дипломатски дар једног од индијских султана Музафара II португалском краљу Мануелу I. Поклањање необичних животиња у дипломатији било је присутно током целокупне људске историје од старог Египта до модерних међународних односа када су, крајем 20. века, џиновске панде биле гарант дипломатског зближавања између Кине и САД.
Диреров носорог није био само пут којим су се Европљани упознавали са необичним створењима већ је имао и великог утицаја на доцнија уметничка остварења, почев од Рафаела па све до Салвадора Далија. Неки историчари уметности наводе да ниједан приказ животиње није имао толиког утицаја на касније уметнике као Диреров носорог.
Литература
Clarke, T. H, The Rhinoceros from Dürer to Stubbs: 1515–1799. London, 1986.
М. Белoзерска, Mедичијева жирафа и друге приче о егзотичним животињама и моћи, Београд 2007, 323.